Mogla bih reći, ovo je roman o Neli, ali on je više od toga.
Ovo je roman o apsulutnoj posvećenosti ženi,
posvećenosti prijatelju, posvećenosti prijateljstvu.
Osnovni pokretač junaka je
ljubav.
Ona je lajt motiv svega u romanu.
Ona je pokretač radnje i pokretač smrti.
Roman o ljubavi:
- Apsolutnoj ljubavi u prijateljstvu
( Marka i Marija, Darka i Marija,
Marka - Marija - Darka;
Marija i Koste, Neli i Koste, Darka i Maje.)
- O apsolutnoj ljubavi između žene i muškarca
(između Darka i Maje; između Filipa i Sofije;
između Marija i Neli,
a ponekada se širi u krug,
kao krug na vodi u koji bacimo kamen,
a krugovi se umnožavaju:
Sofija - Darko - Maja;
Kosta - Neli - Mario )
"Kad joj čuje glas,
uvek ga preseče u stomaku,
onda je odmah zamisli,
celu figuru ili detalje,
zube dok se smeje,
nos iz profila,nokte na rukama ili
kako hoda,
i uvek ima isti osećaj,
fizički treperi mu ispod kože,
gde god ima kožu,ispod mu treperi,
i ne zna
da li mu je prijatno
ili ne,
uzbudljivo mu je, to je sigurno,
i sigurno je da on ne može to da spreči
niti na drugi način izazove,
to je tako ".
"Mario je digao ruke
od pokušaja da pomisli nešto vulgarno u vezi s njom,
to jednostavno nije išlo.
Njena nežnost i njena nevinost bile su njegove
hteli njih dvoje ili ne.
Ona je mogla da bude nežna samo prema njemu,ili ni prema kome,
i nevina samo za njega i ni za koga drugog,
a on je bio osuđen na nju,
da mu bude život
ili
teška bolest...
Ono što oni nisu znali,
i nisu nikako mogli da znaju,
jeste da su od trenutka kada su se prvi put videli
postali
međusobno zavisne promenljive
u jednačini čija su sva rešenja,
osim jednog,
značila njegovu smrt,
koja bi zauvek odnela njenu
nevinost i nežnost".
★¸.•*´¯`★
- O apsolutnoj ljubavi između čovjeka i životinje
( Sofije i epileptične bebe,
pit bula Zvezdane):
"Zvezdana je spavala,a Sofija je plakala.
Njoj su često suzile oči,
plakala je zbog filmova, pesama, plakala je od sreće i tuge,
a ponekad i bez razloga,
ali sad je bilo drugačije,
nije jecela,
lice joj je bilo mirno,
samo su joj iz očiju tekle suze,
kao da ih je
srce pumpalo umesto krvi,
oči su joj pulsirale suzama.
Izgleda da je iz Sofije tekla čista tuga..."
-O jednoj kiši iz Nelinog ugla dok je ležala i slušala muziku.
O toj istoj kiši iz Marijevog ugla:
★¸.•*´¯`★
"Pljusak je
trajao manje od deset minuta,naglo je izgubio snagu i prestao, a kiša je još neko vreme šuštala u lišću,kapala po prozorima i barama, a onda je ostao samo zvuk slivanja vode niz oluke.
Kako je vode bilo sve manje, prvo je udarala o metal velikim kapima, pa malim, pa sve sporije i sporije, razmaci između udaraca bili su sve duži i duži,
toliko dugački da bi čovek lako mogao da pomisli da ih više neće biti,
ali onda je došao još jedan udarac, i isčekivanje se nastavljalo, pa tišina, pa udarac, pa opet tišina, i u tom trenutku Mario je shvatio da ono što iščekuje nije još jedan udarac, nego baš ta
tišina
koju čuje dok se ritam kapanja vode usporava".
- O snazi muzike u emotivnom životu,
svih protagonista romana.
Sve ih je obilježila muzika.
Muzika kao pokretač života,
kao lajt motiv ovog djela,kao dio srca,
kao...samo srce.
P.S.
Knjiga je došla u moj grad.
I Tokin sa njom, bolji, nego ikada prije.
Nadam se,
da ćete poželjeti da bude dio vaše biblioteke.
