Казуо Ишигуро - Не дај ми никад да одем

Проблем је у томе, како се мени чини, да вам је речено и није вам речено.

Речено вам је, али нитко од вас заправо не разумије, а усуђујем се рећи да су неки људи сасвим задовољни таквим стањем ствари,

Али , ја нисам. 

Ако желите водити нормалан живот, онда морате знати и разумјети. Нитко од вас неће отићи у Америку, нитко од вас неће постати филмска звијезда. И нитко од вас неће радити у супермаркетима, како сам неки дан чула да неко планира.

Ваши су животи унапријед зацртани.Постат ћете одрасли људи, али прије него остарите, чак прије него што зађете у средње године живота, почет ћете донирати своје виталне органе.

 Зато сте ви створени.

 Дуж цијеле ограде, особито на доњој жици, ухватило се и запело свакојако смеће. Помало је подсјећало на отпатке  што их море наплави на плажу: вјетар је засигурно нешто од тога носио километрима прије него што је на концу запело за стабло и за ограду.

У крошњама дрвећа такођер сам видјела пластичне комаде врећица или нечег сличног, како вијоре на вјетру. То је био једини пут, док сам ондје стајала и посматрала те необичне отпатке, да сам тек мало пустила машти на вољу, јер то је ипак био Норфолк, а прошла су тек два тједна откако сам га изгубила.

Размишљала сам о отпацима, о пластичним комадима у гранама, наплавинама необичних ствари ухваћених на огради, те сам напола затворила очи и замислила да је ово мјесто камо је стигло све оно што сам икад изгубила, још од дјетињства, а сад стојим испред свега тога, и будем ли довољно дуго чекала, на обзору с друге стране поља појавит ће се сићушна фигура, полако ће постајати све већа и већа док не будем видјела да је то Томи, а он ће махнути, можда чак зазвати моје име. 

Моје сањарење никад није пошло даље од тога; нисам то допустила; и премда су се сузе сливале низ моје образе, нисам јецала или изгубила контролу над собом.

 Само сам мало чекала, а потом се окренула према аутомобилу, како бих се одвезла онамо гдје сам у том тренутку требала бити.

 ПС

Кроз  "хејлшамску бајку" од почетка се провлачи мрачни  осјећај да нешто није у реду са тим мистериозним мјестом , али и са самим "ученицима" тог мјеста,који се разликују од осталих људи. Они имају другу сврху. Чини се да Хејлшам није интернат већ фарма. Ствари се компликују када Кети, Рут и Томи одлуче да упознају спољашни свијет ван Хејлшама.

Ne daj mi nikada da odem - Kazuo Išiguro

Vozila sam najslabije poznatim sporednim cestama

  za koje sam znala, 

gdje je samo svjetlost naših farova uznemiravala mrak.

 Katkad bismo sreli i druge farove,

 a tada bi me obuzimao osjećaj da pripadaju drugim njegovateljima 

koji se sami voze kući i,poput mene, uza se imaju donora.

Znala sam, naravno, da se i drugi ljudi koriste tim cestama, 

ali te mi se večeri činilo da mračne sporedne ceste postoje samo  za one poput nas, 

dok su velike bijele autoceste, s golemim putokazima i elegantnim odmorištima,

 namjenjene svim ostalima.

Ne znam da li je Tomi mislio nešto slično.

Možda jeste, jer je u jednom trenutku primjetio:

"Ket ti poznaješ neke, doista, čudne ceste".

...

Mislim da je to jedna od onih glasina koje uvijek iznova nastaju, prektički iz ničega.

Pođeš do izvora, ugasiš ga, ali glasina će se početi širiti s nekog drugog mjesta.

...

Kakva knjiga o kloniranju i donorima u medicinske svrhe.Otvara hiljadu i jedno pitanje: o odrastanju, o lažima u odrastanju, kakve su posljedice takvog odrastanja, o fenomenu  kloniranja u cilju doniranja organa, o ispravnosti takvog postupka, o duši donatora ,o seksu ali bez mogućnosti začeća, o ljubavi, o ranjivosti, o drskosti... O "Hejlšam" internatu , farmi za klonove . Hejlšam u prevodu znači pozdravimo prevaru.  Život klonova, budućih donara je u cjelosti prevara. Vrijedi svake uložene minute. Knjiga  koja se ne zaboravlja.

„Ne daj mi nikada da odem” Kazuo Išiguro

Srećno !

Potpis na svim stvarima

 Gajila je poštovanje prema geniju Smrti,

 koji je oblikovao ovaj svijet više od bilo koje sile.

Zbog toga nije željela da umre istog trenutka.

 Željela je da vidi šta će se sljedeće desiti,

 kao i uvijek ranije.

Suština je bila 

u tome da se opire uranjanju, koliko god je moguće.

Iz Potpisa na svim stvarima - Elizabet Gilbert

U svim našim životima,

 postoje dani kada poželimo da budemo izbrisani iz evidencije samog našeg postojanja.

Možda čeznemo za tim brisanjem,

 jer nam je određeni dan donio toliko potresnu tugu da jedva možemo ponovo pomisliti na njega.

Ili, možemo  poželjeti da zauvijek izbrišemo samo epizodu, 

jer smo se ponašali tako jadno tog dana - 

bili smo mučno sebični, ili blesavi u neobičnoj mjeri.

Ili smo, 

možda povrijedili drugu osobu ili poželjeli da zaboravimo na vlastitu krivicu.

Nažalost,

postoje neki dani u našem životu, 

kada se sve ove tri stvari dese istovremeno -

 kada smo slomljenog srca, blesavi i neoprostivo zli prema drugima, 

sve to u isto vrijeme.

(Almu je taj dan zadesio 10.januara 1821. godine )

Učinila bi sve što je bilo u njenoj moći  da izbriše u cjelini taj dan

iz hronike svog života.

Potpis na svim stvarima - Elizabet Gilbert

Ovaj život je privremeni i teški eksperiment.

Ponekad će biti pobjede nakon patnje - 

međutim, nema garancije.

Najdragocjenija i najljepša jedinka ne mora biti i najotpornija.

Borba prirode nije obojena zlom,

već tim jednim moćnim i ravnodušnim prirodnim zakonom : da, naprosto,

 ima previše oblika života

 i 

nedovoljno resursa da bi svi preživjeli.

...

A osoba,

može imati podjednaku količinu hrabrosti i radoznalosti da ostane u borbi,

sve do nečije konačne i neizbježne smrti.

Bilo šta manje od borbe za život je puki kukavičluk.

Bilo šta manje od borbe za život

je odbijanje velikog saveza sa životom.

...

Vjerujem da smo svi prolazni.

Vjerujem da smo poluslijepi i puni grešaka.

Smatram da malo toga razumijemo, a to što razumijemo, mahom je pogrešno.

Vjerujem da se život ne može preživjeti - 

to je očigledno! - 

međutim, ako imate sreće, možete dugo 

da poživite.

P.S.

Sjajna knjiga, u kojoj sam uživala svakog časa.

Nemam je u svojoj biblioteci, ali je imam u kindlu.

Otvara mnoga pitanja kao ljepota tijela ili oštrog uma,

ljepota racionalnog ili iracionalnog, 

ljepota tjelesnog ili duhovnog,

ljepota poznatog ili nepoznatog, 

ljapota borbe za život ili predaja pred istim.

Vjerovanje 

da je svijet stvaran dugo miliona godina kroz neprestanu borbu jedinki u kojoj jači opstaju

ili

vjerovanje da je Bog stvorio svijet za 7 dana.

Sve je dualno,

 sve je borba za život ili smrt,

 ništa se ne dobija lako, život je surova škola u kojoj opstaju najači i najhrabriji,

oni koji mogu da preguraju mnogo bola i patnje,

a pri tome tvrde da su živjeli srećno,

kao što tvrdi Alma,

~ kustosica mahovine ~ 

koja ih je proučavala 30 godina:

" Vidite, 

nikad nisam smatrala da trebam da izmislim svijet van ovog svijeta,

jer mi se ovaj svijet oduvijek činio velik i dovoljno lijep za mene.

Pitala sam se zašto nije dovoljno velik i lijep za druge - zašto moraju sanjati o novim i čudesnim sverama,

 ili da žude za životom na nekom drugom mjestu, 

van ovog svijeta... 

međutim, to nije bila moja potreba", 

reći će glavna junakinja, Alma Whittaker na kraju romana.

Ona je dala svoj doprinos nauci, bila je hodajuća biblioteka i odatle izvor njene sreće. 

Njezin racio otvorio joj je put ka sreći.

Roman je oda naučnicama - ženama, kojima je uvijek bilo teže u oblasti nauke, 

nego naučnicima - muškarcima.