Опасна времена. Вријеме у којем хара
КОВ - 19,
вријеме у којем људи умиру широм панете,
вријеме у којем се на грађанство апелује са свих страна свијета да остану у кућама и суздрже се од свих активности ван властитог дома.
Не идем на посао.
Све што радим, радим у кући и од куће.
Приоритети су се промијенили.
Најважније је сачувати породицу и себе,
како би спасао и друге. Живот је стао.
Нема свакодневне јурњаве: устати, спремити се на посао уз максимално дотјеривање,оставити све спремљено за породицу,отићи на посао, боравити на послу и стрпљиво га одрадити уз осмијех, вратити се кући, одрадити све кућне послове за сутра, како би ти сутра било лакше.
У то уклопити сусрете са драгим људима,
јер за кафу са пријатељима мора се наћи вријеме.
Па, социјално си биће!
Вријеме за посјете позоришту, музеју, библиотеци,
вријеме за учење нових ствари,
ако га немаш има да га створиш.
Свакоднвна јурњава,
а онда наједном успори, стани, остани код куће,
не иди нигдје, тако си најсигурнији, нећеш покупити смртоносни КОВИД-19,
не шетај, не трчи, не излажи се опасности вируса уз поруку са свих ТВ станица и радио-станица:
"ОСТАНИ КОД КУЋЕ !"
Динамика дана је измјењена,
али постоји.
Није досадно, иако си стао у претходном смислу.
Али ниси стао, активности си преусмјерио на дом. Устајеш, мало касније(јер не журиш). Пијеш кафу. Правиш смути за подизање имунитета од мноштва намирница:
1.тип : листови кеља, банана, шумско воће (Ледо - замрзнуто, шака), коријенчић ђумбира, наранџа, кришка лимуна и вода. Блендер одради своје. Литар најфинијег сокића, подијелиш члановима породице.Вјерујеш у ефикасност еликсира и идеш даље у дан.
Сад с љубављу спремаш ручак и наравно, слушаш нове вијести с БИГ-а. Они су уз сав ужас оптимистични, па ти је најбоље да се држиж њих. Из лоше ситуације, труде се да извуку најбоље. Дан одмиче, доручкујеш с ногу, пахуљице с воћем и јогуртом, јер ручак ће бити обилат
( па не би ваљало,угојити се сад).
А онда се фатам доместоса и бјесномучно трљам подове, равне површине, кваке, купатило, кухињу. Све угланцано, све као у апотеци, све се блиста као да нико и не живи у стану ( нисам ни знала какав сам супер хигијеничар).
А онда свако побјегне у свој простор и бави се оним што воли.
Тада схватиш како и колико се породица отуђила,
на путу напретка, на путу стицања знања,
док нисмо стали.
Схватиш да су ти пуни гардаробери непотребних ствари (хаљина, хлача, ж.одијела, џемпера, мноштво ципела, торби...), јер сада ти ништа није потребно,
осим добре памучн тренерке,коју ћеш моћи опрати на што више степени и довести у стање стерилности.
Ах, шминка?
Тек празно те гледа из великог несесера,
док тражиш "Хлорамфеникол", јер те пецка у оку.
Маса беспотребних ствари, што ће ти ?
Питаш се, када си то све купио и зашто?
А треба ти маст за очи која кошта, само 3,60 КМ?
Њу немаш, а треба ти!
Приоритети!?
Можда ће нас ово научити? Ко зна?
Погледаш на сат. Све си урадио до 15 часова. Онда мали одмор уз књигу.
Тренутно је то роман "Узнемирени људи" од Бакмана.
Добила сам га 07.03.2020. године на поклон од мени најдраже особе на свијету.
А на предњој корици,добро познат рукопис:"Најдражој мами за 8.март :)
Воли те Циле".
А онда, дође ноћ, и отварају се чаробна врата, музеја, позоришта, изводе се концерти уживо, и отвара се један свијет у коме нема мјеста за корону, за смрт, за ужас и ја нешто приграбих од тог свијета за своју душу:
концерт Ђ.Балашевића, вече романтичне музике и стиха (Нитра & Домина),
свирка уживо београдске групе Ван Гог,
позоришне представе:
Чорба од канаринца , Љубавно писмо, Овде (Атељеа 212);
представе Народног позоришта у Београду:
Бела кафа, Госпођа министарка, Лучија од Ламермура-опера Г.Доницетија...
Нек смо ми живи и здрави у отвореној лудници,
а
потпуно затворени.
Сретно, свијете!
Сретно,
свима који путујете овим страницама!
Сретно:
БиХ, Србијо, Кроацијо, САД - е,
Русијо, Француска, Аустријо,Њемачка, Белгија, Канадо,
Монтенегро, Малезијо ...
и ви из Непознатог региона
( који пожељесте остати непознати).
Сретно свијете
и чувајте се и останите код куће
да бисте сутра наставили гдје сте стали.
Живи и здрави били ...
