𝓓𝓮𝓼𝓪𝓷𝓴𝓪 𝓜𝓪𝓴𝓼𝓲𝓶𝓸𝓿𝓲ć - 𝓙𝓾𝓽𝓻𝓸
AKO SI VOJNIK, BRANI! AKO SI PEKAR,HRANI! AKO SI SVEŠTENIK,MOLI! AKO SI LJUBAVNIK,VOLI! AKO SI MAŠTAR,MAŠTAJ! AKO SI DOBAR,PRAŠTAJ! AKO SI RODAN,RODI! AKO SI ČOVEK,RODI BOLJEG OD SEBE!
♡ ڿڰۣڿڰۣڿڰۣ-----
Dobrodošli na ove stranice
Neću Vam predstavljati sadržaj bloga.
Najbolje će biti da Vam se sam predstavi.
Prošetajte ovim stranicama i sami odlučite koliko ćete se zadržati .
Zadržite se onoliko , koliko Vam prija.
To je uvijek najbolja mjera.
ஐ Lily ஐ
16. svibnja 2026.
𝓟𝓲𝓼𝓶𝓪 𝓵𝓮𝓽𝓪 1926 : 𝓜𝓪𝓻𝓲𝓷𝓪 𝓒𝓿𝓮𝓽𝓪𝓳𝓮𝓿𝓪, 𝓑𝓸𝓻𝓲𝓼𝓾 𝓟𝓪𝓼𝓽𝓮𝓻𝓷𝓪𝓴𝓾; 𝓭𝓪𝓷𝓪 19.2.1922. 𝓰𝓸𝓭𝓲𝓷𝓮
𝓟𝓲𝓼𝓶𝓸 𝓳𝓮 𝓷𝓮𝓴𝓪 𝓿𝓻𝓼𝓽𝓪 𝓸𝓷𝓸𝓼𝓽𝓻𝓪𝓷𝓸𝓰 𝓸𝓹š𝓽𝓮𝓷𝓳𝓪; 𝓷𝓮𝓼𝓪𝓿𝓻š𝓮𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓳𝓮 𝓸𝓭 𝓼𝓷𝓪, 𝓪𝓵𝓲 𝔃𝓪𝓴𝓸𝓷𝓲 𝓼𝓾 𝓲𝓼𝓽𝓲.
𝓝𝓲 𝓳𝓮𝓭𝓷𝓸 𝓷𝓲 𝓭𝓻𝓾𝓰𝓸 𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓹𝓸 𝓹𝓸𝓻𝓾𝓭ž𝓫𝓲𝓷𝓲: 𝓼𝓷𝓮𝓿𝓪𝓶𝓸 𝓲 𝓹𝓲š𝓮𝓶𝓸 𝓷𝓮 𝓴𝓪𝓭 𝓶𝓲 𝓽𝓸 ž𝓮𝓵𝓲𝓶𝓸, 𝓿𝓮ć 𝓴𝓪𝓭 𝔃𝓪 𝓽𝓸 𝓭𝓸đ𝓮 𝓽𝓻𝓮𝓷𝓾𝓽𝓪𝓴:
𝓲𝓶𝓪 𝓭𝓪 𝓫𝓾𝓭𝓮 𝔃𝓪𝓹𝓲𝓼𝓪𝓷𝓸, 𝓼𝓪𝓷 𝓼𝓮 𝓶𝓸𝓻𝓪 𝓾𝓼𝓷𝓾𝓽𝓲.
14. svibnja 2026.
10. svibnja 2026.
6. svibnja 2026.
𝓖𝓸𝓭𝓲𝓷𝓮 𝓶𝓲 𝓫𝓳𝓮𝔃𝓮, 𝓰𝓸𝓭𝓲𝓷𝓮 𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓭𝓲
𝓸𝓼𝓽𝓪𝓳𝓾 𝓽𝓮𝓴 𝓼𝓵𝓲𝓴𝓮, 𝓽𝓻𝓪𝓰𝓸𝓿𝓲 𝓾 𝓴𝓸𝓼𝓲
𝓪 𝓼𝓳𝓮𝓬𝓪𝓷𝓳𝓮 𝓼𝓿𝓪𝓴𝓸 𝓹𝓻𝓿𝓾 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓫𝓾𝓭𝓲
𝓼𝓽𝓸 𝓼𝓮 𝓴𝓪𝓸 𝔃𝓪𝓵𝓸𝓰 𝓿𝓳𝓮𝓬𝓷𝓸 𝓼𝓸𝓫𝓸𝓶 𝓷𝓸𝓼𝓲
𝓞𝓼𝓽𝓪𝓵𝓪 𝓼𝓪𝓶 𝓲𝓼𝓽𝓪, 𝓴𝓪𝓴𝓿𝓪 𝓼𝓪𝓶 𝓲 𝓫𝓲𝓵𝓪
𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓶𝓸𝓰𝓵𝓸 𝓿𝓻𝓲𝓳𝓮𝓶𝓮 𝓾𝔃𝓮𝓽𝓲 𝓶𝓲 𝓭𝓾𝓼𝓾
𝓷𝓲𝓼𝓾 𝓶𝓸𝓰𝓵𝓮 𝓫𝓾𝓻𝓮 𝓼𝓵𝓸𝓶𝓲𝓽𝓲 𝓶𝓲 𝓴𝓻𝓲𝓵𝓪
𝓷𝓲 𝓸𝓽𝓮𝓽𝓲 𝓼𝓷𝓸𝓿𝓮 𝓼𝓿𝓲 𝓿𝓳𝓮𝓽𝓻𝓲 𝓼𝓽𝓸 𝓹𝓾𝓼𝓾
𝓩𝓪𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓳𝓶𝓸, 𝓹𝓻𝓲𝓳𝓪𝓽𝓮𝓵𝓳𝓲, 𝓸𝓿𝓮 𝓷𝓸𝓬𝓲
𝔃𝓪𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓳𝓶𝓸, 𝓷𝓮𝓴 𝓼𝓮 𝓶𝓵𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽 𝓼𝓻𝓬𝓾 𝓿𝓻𝓪𝓽𝓲
𝓹𝓳𝓮𝓼𝓶𝓪 𝓬𝓮 𝓷𝓪𝓶 𝓻𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽 𝓭𝓪𝓽𝓲
𝓻𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽 𝓭𝓪 𝓷𝓪 𝓵𝓲𝓬𝓾 𝓫𝓵𝓲𝓼𝓽𝓪
𝔃𝓪𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓳𝓶𝓸 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓮 𝓹𝓳𝓮𝓼𝓶𝓮 𝓼𝓿𝓸𝓰 𝓭𝓳𝓮𝓽𝓲𝓷𝓳𝓼𝓽𝓿𝓪
𝓚𝓸 𝓸𝓽𝓸𝓴 𝓼𝓻𝓮𝓭 𝓶𝓸𝓻𝓪 𝓬𝓮𝓴𝓪𝓶 𝓼𝓿𝓸𝓳𝓮 𝓵𝓪𝓭𝓳𝓮
𝓬𝓮𝓴𝓪𝓶 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓿𝓻𝓪𝓽𝓮 𝓹𝓻𝓲𝓳𝓪𝓽𝓮𝓵𝓳𝓲 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓲
𝓷𝓮𝓴 𝓷𝓪𝓼 𝓲𝓼𝓽𝓲 𝓸𝓼𝓶𝓲𝓳𝓮𝓱, 𝓲𝓼𝓽𝓪 𝓼𝓻𝓮𝓬𝓪 𝓷𝓪𝓭𝓳𝓮
𝓲 𝓷𝓮𝓴 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓮 𝓹𝓳𝓮𝓼𝓶𝓮 𝔃𝓿𝓸𝓷𝓮 𝓷𝓪 𝓰𝓲𝓽𝓪𝓻𝓲
𝓣𝓮𝓻𝓮𝔃𝓪 𝓚𝓮𝓼𝓸𝓿𝓲𝓳𝓪
𝓩𝓪𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓳𝓶𝓸, 𝓹𝓻𝓲𝓳𝓪𝓽𝓮𝓵𝓳𝓲
https://www.youtube.com/watch?v=KY9FqkosVvo
3. svibnja 2026.
𝒫ℯš𝒾𝒸ℯ 𝒾 𝓁𝒶𝓀𝒶 𝓈𝓇𝒸𝒶, 𝒾𝒹ℯ𝓂 ℴ𝓉𝓋ℴ𝓇ℯ𝓃𝒾𝓂 𝓅𝓊𝓉ℯ𝓂. 𝒵𝒹𝓇𝒶𝓋, 𝓈𝓁ℴ𝒷ℴ𝒹𝒶𝓃, 𝓈𝓋ℯ𝓉 𝒿ℯ 𝓅𝓇ℯ𝒹𝒶 𝓂𝓃ℴ𝓂, 𝒹𝓊𝑔𝒶č𝒶𝓀, 𝓈𝓂ℯđ𝒾 𝓅𝓊𝓉 𝓅𝓇ℯ𝒹𝒶 𝓂𝓃ℴ𝓂 𝓋ℴ𝒹𝒾 𝓀𝓊𝒹𝒶 𝑔ℴ𝒹 𝒹𝒶 𝒾𝓏𝒶𝒷ℯ𝓇ℯ𝓂. 𝒰𝒷𝓊𝒹𝓊ćℯ 𝓃ℯć𝓊 𝓉𝓇𝒶ž𝒾𝓉𝒾 𝓈𝓇ℯć𝓊 - 𝒿𝒶 𝓈𝒶𝓂 𝓈𝓇ℯć𝒶. 𝒰𝒷𝓊𝒹𝓊ćℯ 𝓋𝒾šℯ 𝓃ℯć𝓊 𝒸𝓋𝒾𝓁ℯ𝓉𝒾, 𝓃ℯć𝓊 ℴ𝒹𝓁𝒶𝑔𝒶𝓉𝒾, 𝓃𝒾š𝓉𝒶 𝓂𝒾 𝓃ℯ 𝓉𝓇ℯ𝒷𝒶. 𝒮𝓃𝒶ž𝒶𝓃 𝒾 𝓏𝒶𝒹ℴ𝓋ℴ𝓁𝒿𝒶𝓃, 𝓅𝓊𝓉𝓊𝒿ℯ𝓂 ℴ𝓉𝓋ℴ𝓇ℯ𝓃𝒾𝓂 𝓅𝓊𝓉ℯ𝓂.
ℬℯ𝓃𝒹ž𝒶𝓂𝒾𝓃 ℒℯ𝓈𝓀𝒾𝓃 ♡ (𝒫ℴ𝓈𝓁ℯ𝒹𝓃𝒿𝒜) 𝒱𝒪ℒ𝒥𝒜
2. svibnja 2026.
𝓓𝓾𝓫𝓲𝓸𝔃𝓪 𝓴𝓸𝓵𝓮𝓴𝓽𝓲𝓿 "𝓟𝓻𝓿𝓲 𝓶𝓪𝓳", 𝓐𝓹𝓼𝓾𝓻𝓭𝓲𝓼𝓽𝓪𝓷, 2013.
𝓟𝓻𝓿𝓲 𝓶𝓪𝓳
𝓝𝓲 𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓹𝓸č𝓮𝓸 𝓼𝓿𝓮𝓷𝓪𝓻𝓸𝓭𝓷𝓲 𝓾𝓼𝓽𝓪𝓷𝓪𝓴
𝓲𝓭𝓾 𝓼𝓿𝓲 𝓷𝓪 𝓼𝓲𝓷𝓭𝓲𝓴𝓪𝓵𝓷𝓲 𝓹𝓻𝓿𝓸𝓶𝓪𝓳𝓼𝓴𝓲 𝓾𝓻𝓪𝓷𝓪𝓴
𝓟𝓻𝓸𝓵𝓮𝓽𝓮𝓻𝓲 𝓴𝓪𝓸 𝓳𝓮𝓭𝓪𝓷 ž𝓾𝓻𝓮 𝓭𝓸 𝓬𝓲𝓵𝓳𝓪
𝓷𝓸𝔃𝓭𝓻𝓿𝓮 𝓰𝓸𝓵𝓲𝓬𝓪 𝓶𝓲𝓻𝓲𝓼 𝓻𝓸š𝓽𝓲𝓵𝓳𝓪
𝓤 𝓹𝓸𝓽𝓸𝓴𝓾 𝓱𝓵𝓪𝓭𝓲 𝓼𝓮 𝓹𝓪𝓻 𝓰𝓪𝓳𝓫𝓲 𝓹𝓲𝓿𝓪
𝓲𝔃 𝓯𝓵𝓪š𝓪 𝓼𝓮 𝓷𝓪𝓽𝓮ž𝓮 𝓻𝓪𝓴𝓲𝓳𝓪 š𝓵𝓳𝓲𝓿𝓪
𝓡𝓪𝓭𝓷𝓲č𝓴𝓮 𝓹𝓪𝓻𝓸𝓵𝓮 𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓷𝓮𝓶𝓪 𝓴𝓸 𝓭𝓪 𝓷𝓸𝓼𝓪
𝓲 𝓷𝓮ć𝓮 𝓼𝓮 𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓽' "𝓑𝓪𝓷𝓭𝓲𝓮𝓻𝓪 𝓻𝓸𝓼𝓼𝓪"
𝓝𝓲𝓴𝓸 𝓷𝓮 𝓹𝓻𝓲𝔃𝓲𝓿𝓪 𝓼𝓾𝔃𝓪𝓿𝓪𝓬, 𝓹𝓮𝓷𝓭𝓻𝓮𝓴
𝔃𝓪š𝓽𝓸 𝓹𝓸𝓵𝓲𝓽𝓲𝓴𝓸𝓶 𝓴𝓿𝓪𝓻𝓲𝓽𝓲 𝓭𝓮𝓻𝓷𝓮𝓴
𝓣𝓮𝓺𝓾𝓲𝓵𝓪 𝓼𝓾𝓷𝓻𝓲𝓼𝓮, 𝓶𝓳𝓮𝓼𝓽𝓸 𝓜𝓸𝓵𝓸𝓽𝓸𝓿𝓪
𝓾 𝓴𝓸𝓵𝓸 𝓼𝓮 𝓱𝓿𝓪𝓽𝓪 𝓲 𝓴𝓸𝓻𝓭𝓸𝓷 𝓭𝓻𝓸𝓽𝓸𝓿𝓪
𝓓𝓲𝓰𝓵𝓪 𝓼𝓮 č𝓲𝓽𝓪𝓿𝓪 𝓫𝓲𝓿š𝓪 𝓙𝓾𝓰𝓪
𝓷𝓮ć𝓮𝓶𝓸 𝓷𝓲𝓴𝓸𝓶𝓮 𝓫𝓲𝓽𝓲 𝓼𝓵𝓾𝓰𝓪
𝓝𝓮𝓾𝓼𝓽𝓻𝓪š𝓲𝓿𝓸 𝓭𝓮𝓻𝓷𝓮č𝓲 𝓭𝓻𝓾𝓰 𝓾𝔃 𝓭𝓻𝓾𝓰𝓪
𝓱𝓻𝓪𝓫𝓻𝓸 𝓼𝓮 𝓶𝓮𝔃𝓲 𝓲 𝓼𝓵𝓸ž𝓷𝓸 𝓼𝓮 𝓬𝓾𝓰𝓪
𝓝𝓪𝓼𝓹𝓲 𝓷𝓪𝓶 𝓹𝓸 𝓻𝓪𝓴𝓲𝓳𝓾 𝓲 𝓷𝓪𝔃𝓭𝓻𝓪𝓿𝓲 𝔃𝓪 𝓴𝓻𝓪𝓳
𝓽𝓮𝓱𝓷𝓸𝓵𝓸š𝓴𝓲 𝓿𝓲š𝓪𝓴 𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓼𝓵𝓪𝓿𝓲 1. 𝓶𝓪𝓳
𝓞𝓿𝓭𝓳𝓮 𝓼𝓮 𝓻𝓪𝓼𝓽𝓪𝓳𝓮𝓶𝓸, 𝔃𝓫𝓸𝓰𝓸𝓶, 𝓰𝓸𝓸𝓭 𝓫𝔂𝓮
𝓶𝓲 𝓲𝓭𝓮𝓶𝓸 𝓾 𝓼𝓽𝓮č𝓪𝓳, 𝓼𝓻𝓮𝓽𝓪𝓷 1. 𝓶𝓪𝓳
𝓓𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓞𝓵𝓲𝓶𝓹𝓲𝓳𝓪𝓭𝓪
𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓷𝓲𝓳𝓮 𝓷𝓲 𝓰𝓮𝓳 𝓹𝓪𝓻𝓪𝓭𝓪
𝓖𝓪𝓻𝓪𝓷𝓽 𝓷𝓲𝓳𝓮 Č𝓲𝓶𝓫𝓾𝓻𝓲𝓳𝓪𝓭𝓪
𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼 𝓳𝓮 𝓹𝓻𝓪𝔃𝓷𝓲𝓴, 𝓓𝓪𝓷 𝓻𝓪𝓭𝓪
𝓡𝓪𝓭𝓷𝓲č𝓴𝓪 𝓹𝓳𝓮𝓼𝓶𝓪 𝓰𝓻𝓸𝓶𝓴𝓸 𝓼𝓮 𝓸𝓻𝓲
𝓹𝓳𝓮𝓼𝓶𝓪 š𝓽𝓸 𝓼𝓵𝓪𝓿𝓲 𝓷𝓮𝓻𝓪𝓭𝓷𝓲 𝓭𝓪𝓷
𝓢𝓾𝓷𝓬𝓸𝓫𝓻𝓪𝓷, 𝓶𝓮𝔃𝓪, 𝓹𝓸𝓽𝓸𝓴 ž𝓾𝓫𝓸𝓻𝓲
𝔃𝓪š𝓽𝓸 𝓭𝓪 𝓴𝓿𝓪𝓻𝓲𝓶𝓸 𝓼𝓪𝓿𝓻š𝓮𝓷 𝓹𝓵𝓪𝓷?
𝓝𝓲𝓴𝓸𝓰 𝓷𝓮 𝔃𝓪𝓷𝓲𝓶𝓪 𝓷𝓲 𝓴𝓵𝓪𝓼𝓷𝓪 𝓫𝓸𝓻𝓫𝓪
𝓴𝓻č𝓴𝓪 𝓾 𝓴𝓪𝔃𝓪𝓷𝓾 𝓫𝓮𝓰𝓸𝓿𝓪 č𝓸𝓻𝓫𝓪
𝓚𝓪𝓴𝓿𝓪 𝓻𝓮𝓿𝓸𝓵𝓾𝓬𝓲𝓳𝓪 𝓲 𝓟𝓪𝓻𝓲š𝓴𝓪 𝓴𝓸𝓶𝓾𝓷𝓪
𝓮𝓿𝓸 𝓭𝓮𝓼𝓮𝓽 ć𝓮𝓿𝓪𝓹𝓪 𝓾 𝓹𝓸𝓵𝓪 𝓼𝓸𝓶𝓾𝓷𝓪
𝓚𝓪𝓭 𝓾𝓰𝓪𝓼𝓮 𝓻𝓸š𝓽𝓲𝓵𝓳𝓮 𝓲 𝓾𝓽𝓲𝓱𝓷𝓾 𝓹𝓳𝓮𝓿𝓪𝓵𝓳𝓴𝓮
𝓼 𝓵𝓲𝓿𝓪𝓭𝓮 𝓷𝓮𝓼𝓽𝓪𝓷𝓾 ć𝓮𝓫𝓪𝓭 𝓲 𝓵𝓮ž𝓪𝓵𝓳𝓴𝓮
𝓚𝓾ć𝓲 ć𝓮š 𝓾𝓶𝓸𝓻𝓪𝓷 𝓵𝓮ć𝓲 𝓾 𝓴𝓻𝓮𝓿𝓮𝓽
𝓼𝓪𝓷𝓳𝓪ć𝓮š 𝔃𝓪𝓼𝓵𝓾ž𝓮𝓷 𝓻𝓪𝓭𝓷𝓲č𝓴𝓲 𝓭ž𝓮𝓷𝓮𝓽
𝓟𝓻𝓲𝓳𝓮 𝓽𝓲𝓱 𝓼𝓷𝓸𝓿𝓪 𝓼𝓮𝓫𝓲 𝓸𝓫𝓮ć𝓪𝓳
𝓼𝓪𝓶𝓸 𝓵𝓮𝓿𝓪𝓽𝓲 𝓲𝓭𝓾 𝓾 𝓼𝓽𝓮č𝓪𝓳
𝓑𝓲𝓻𝓸 𝓳𝓮 𝓹𝓸č𝓮𝓽𝓪𝓴, 𝓪 𝓹𝓮𝓷𝔃𝓲𝓳𝓪 𝓴𝓻𝓪𝓳
𝓻𝓪𝓭𝓷𝓲č𝓴𝓪 𝓴𝓵𝓪𝓼𝓪 𝓸𝓭𝓵𝓪𝔃𝓲 𝓾 𝓻𝓪𝓳
𝓟.𝓢.
𝓝𝓪𝓻𝓸𝓭𝓮, 𝓼𝓻𝓮𝓽𝓪𝓷 𝓿𝓪𝓶, 𝓟𝓻𝓪𝔃𝓷𝓲𝓴 𝓻𝓪𝓭𝓪.
30. travnja 2026.
𝓑𝓞Ž𝓐𝓝𝓢𝓚𝓐 Ž𝓔𝓝𝓞 💔– 𝓣𝓲𝓷 𝓤𝓳𝓮𝓿𝓲ć
𝓚𝓸𝓵𝓪𝓳𝓷𝓪 𝓘𝓧
𝓑𝓸ž𝓪𝓷𝓼𝓴𝓪 ž𝓮𝓷𝓸, 𝓰𝓸𝓼𝓹𝓸 𝓷𝓮𝓹𝓸𝔃𝓷𝓪𝓽𝓪,
𝓭𝓸𝓴𝓵𝓮, 𝓲 𝓴𝓪𝓶𝓸, 𝓶𝓮𝓷𝓮 𝓶𝓲𝓼𝓵𝓲š 𝓿𝓾ć𝓲?
𝓗𝓸𝓻𝓪 𝓳𝓮 𝓭𝓸š𝓵𝓪 𝓽𝓮 𝓳𝓪 𝓶𝓸𝓻𝓪𝓶 𝓽𝓾ć𝓲
𝔃𝓵𝓪𝓽𝓷𝓲𝓶 𝔃𝓿𝓮𝓴𝓲𝓻𝓸𝓶 𝓷𝓪 𝓫𝓮šć𝓾𝓽𝓷𝓪 𝓿𝓻𝓪𝓽𝓪.
𝓞𝓭 𝓽𝓿𝓸𝓳𝓲𝓱 č𝓪𝓻𝓲 𝓲 𝓸𝓭 𝓫𝓵𝓳𝓮𝓼𝓴𝓪 𝔃𝓵𝓪𝓽𝓪,
𝓸𝓭 𝓭𝓿𝓸𝓻𝓪 𝓼𝓽𝓻𝓮𝓹𝓲𝓶 𝓴𝓾𝓭𝓪 𝓲𝓶𝓪𝓶 𝓾ć𝓲,
𝓪 𝓴𝓻𝓽𝓸 𝓼𝓻𝓬𝓮 𝓶𝓸𝓻𝓪𝓵𝓸 𝓫𝓲 𝓹𝓾ć𝓲
𝓫𝓮𝔃 𝓽𝓿𝓸𝓰 𝓸𝓼𝓶𝓳𝓮š𝓴𝓪, 𝓫𝓮𝓼𝓶𝓻𝓽𝓷𝓪 𝓫𝓮𝓪𝓽𝓪.
𝓓𝓸𝓴 𝓼𝓳𝓪𝓳𝓾 𝓼𝓾𝓷𝓬𝓪 𝓲 𝓫𝓵𝓲𝓳𝓮𝓭𝓲 𝓶𝓳𝓮𝓼𝓮𝓬𝓲,
𝓼𝓷𝓪𝓽𝓻𝓲𝓶 𝓸 𝔃𝓶𝓪𝓳𝓾 𝓲𝓼𝓹𝓻𝓮𝓭 𝓽𝓿𝓸𝓰𝓪 𝓹𝓻𝓪𝓰𝓪
𝓲 𝔃𝓵𝓪𝓽𝓷𝓸𝓶 𝓴𝓵𝓪𝓼𝓳𝓾 𝓾 𝓽𝓸𝓳 𝓶𝓮𝓴𝓸𝓳 𝓴𝓸𝓼𝓲.
𝓘 𝓹𝓻𝓮𝓴𝓵𝓲𝓷𝓳𝓮𝓶 𝓽𝓮: 𝓝𝓮𝓹𝓸𝔃𝓷𝓪𝓽𝓪, 𝓻𝓮𝓬𝓲,
𝓴𝓪𝓴𝓿𝓪 𝓽𝓮 𝓽𝓾𝓰𝓪 𝓲𝔃 𝓭𝓪𝓵𝓳𝓲𝓷𝓮 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓪,
𝓲 𝓳𝓸š 𝓶𝓲 𝓻𝓮𝓬𝓲, 𝓰𝓭𝓳𝓮 𝓼𝓲, š𝓽𝓸 𝓼𝓲, 𝓴𝓸 𝓼𝓲?
𝓣𝓲𝓷 𝓤𝓳𝓮𝓿𝓲ć
Ž𝓮𝓷𝓪
𝓙𝓪 𝓼𝓪𝓶 𝓼𝓿𝓸𝓳𝓾 𝓭𝓾š𝓾 𝓾 𝓽𝓿𝓸𝓳 ž𝓲𝓿𝓸𝓽 𝓹𝓻𝓮𝓷'𝓸,
𝓲 𝓼𝓿𝓮 𝓽𝓿𝓸𝓳𝓮 𝓶𝓪𝓷𝓮, 𝓰𝓻𝓮𝓱𝓮 𝓲 𝓿𝓻𝓵𝓲𝓷𝓮
𝔃𝓪𝓿𝓸𝓵𝓮𝓸 𝓽𝓪𝓶𝓷𝓸𝓶 𝓼𝓽𝓻𝓪šć𝓾, 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓪 ž𝓮𝓷𝓸,
𝓼𝓽𝓻𝓪šć𝓾 𝓻𝓪𝓭𝓲 𝓴𝓸𝓳𝓮 ž𝓲𝓿𝓲 𝓼𝓮 𝓲 𝓰𝓲𝓷𝓮.
𝓣𝓲 𝓼𝓲 𝓼𝓿𝓮𝓽𝓸𝓼𝓽 𝓶𝓸𝓳𝓮 𝓻𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽𝓲 𝓲 𝓽𝓾𝓰𝓮
𝓲 𝓶𝓸𝓵𝓲𝓽𝓿𝓪 č𝓲𝓼𝓽𝓪 𝓼𝓻𝓬𝓪 𝓾 𝓼𝓪𝓶𝓸ć𝓲,
𝓻𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽 𝓶𝓸𝓳𝓲𝓱 𝓼𝓷𝓸𝓿𝓪 𝓾 𝓫𝓸𝓳𝓪𝓶𝓪 𝓭𝓾𝓰𝓮,
𝓿𝓮𝓻𝓪 𝓶𝓸𝓰𝓪 𝓫𝓲ć𝓪 𝓾 𝓭𝓪𝓷𝓾 𝓲 𝓷𝓸ć𝓲.
𝓚𝓪𝓭 𝓹𝓻𝓲č𝓮šć𝓮 𝓭𝓸đ𝓮 𝓭𝓾š𝓮 𝓴𝓸𝓳𝓾 𝔃𝓿𝓸𝓷𝓪
𝔃𝓸𝓿𝓾 𝓿𝓮č𝓷𝓸𝓶 𝓬𝓪𝓻𝓼𝓽𝓿𝓾 č𝓲𝓼𝓽𝓸𝓽𝓮 𝓲 𝓶𝓲𝓻𝓪,
𝓽𝓲 𝓼𝓲 𝓶𝓸𝓳𝓮 𝓿𝓮𝓻𝓮 𝓿𝓮𝓵𝓲𝓴𝓪 𝓜𝓪𝓭𝓸𝓷𝓪
𝓹𝓻𝓮𝓭 𝓴𝓸𝓳𝓸𝓶 𝓼𝓮 𝓬𝓮𝓵𝓲 𝓲𝔃 𝓼𝓿𝓮𝓽𝓸𝓰 𝓹𝓾𝓽𝓲𝓻𝓪.
Š𝓽𝓸 ž𝓲𝓿𝓲𝓶𝓸 𝓭𝓾ž𝓮, 𝓿𝓮𝔃𝓪𝓷𝓲 𝓼𝓶𝓸 č𝓿𝓻šć𝓮.
𝓣𝓲 𝓼𝓲 𝓽𝓪𝓶𝓷𝓪 č𝓮ž𝓷𝓳𝓪 𝓷𝓪𝓰𝓸𝓷𝓪 𝓲 ž𝓾𝓭𝓲
𝓲 𝓻𝓪𝔃𝓫𝓵𝓾𝓭𝓮 𝓶𝓸𝓳𝓮, 𝓴𝓪𝓭 𝓷𝓪 𝓶𝓮𝓷𝓲 𝓭𝓻šć𝓮
𝓼𝓿𝓮, 𝓪 𝓹𝓸𝓱𝓸𝓽𝓪 𝓼𝓮 𝓹𝓸č𝓲𝓷𝓳𝓮 𝓭𝓪 𝓫𝓾𝓭𝓲.
𝓚𝓪𝓭 𝓲𝓷𝓼𝓽𝓲𝓴𝓽 𝓼𝓪 𝓼𝓿𝓮šć𝓾 𝓼𝓽𝓪𝓷𝓮 𝓭𝓪 𝓼𝓮 𝓫𝓸𝓻𝓲,
𝓴𝓪𝓭 𝓼𝓮 𝓿𝓪𝓷𝓲 𝓹𝓻𝓸𝓼𝓹𝓮 𝓶𝓮𝓼𝓮č𝓲𝓷𝓪 𝓫𝓮𝓵𝓪,
𝓬𝓻𝓿𝓮𝓷 𝓹𝓵𝓪𝓶𝓮𝓷 𝓶𝓸𝓳𝓲𝓱 𝓼𝓽𝓻𝓪𝓼𝓽𝓲 𝓾𝓿𝓮𝓴 𝓰𝓸𝓻𝓲
𝓷𝓪 𝓰𝓻𝓮š𝓷𝓸𝓶 𝓸𝓵𝓽𝓪𝓻𝓾 𝓽𝓿𝓸𝓰 𝓶𝓲𝓻𝓲𝓼𝓷𝓸𝓰 𝓽𝓮𝓵𝓪.
𝓘 𝓼𝓽𝓸 𝓽𝓪𝓶𝓷𝓲𝓱 𝓿𝓮𝔃𝓪 𝓾 𝓷𝓪𝓶𝓪 𝓼𝓮 𝓼𝓹𝓪𝓳𝓪:
𝓿𝓮𝔃𝓪 𝓻𝓪𝓷𝓲𝓱 𝓼𝓷𝓸𝓿𝓪 𝓸 𝓿𝓮č𝓷𝓸𝓳 𝓵𝓮𝓹𝓸𝓽𝓲,
𝓿𝓮𝔃𝓪 𝓷𝓪š𝓸𝓶 𝓭𝓮𝓬𝓸𝓶, 𝓻𝓪𝓭𝓸𝓼𝓽𝓲 𝓲 𝓿𝓪𝓳𝓪,
𝓲 𝓹𝓮𝓻𝓿𝓮𝓻𝓼𝓷𝓮 𝓼𝓽𝓻𝓪𝓼𝓽𝓲 𝓲 𝓭𝓾š𝓮 𝓲 𝓹𝓵𝓸𝓽𝓲.
𝓢𝓲𝓶𝓪 𝓟𝓪𝓷𝓭𝓾𝓻𝓸𝓿𝓲ć
𝓜𝓲𝓵𝓪𝓷 𝓡𝓪𝓴𝓲ć
𝓢𝓽𝓪𝓻𝓸𝓼𝓽
𝓤 𝓿𝓮č𝓮𝓻𝓷𝓳𝓸𝓳 𝓶𝓪𝓰𝓵𝓲 𝓹𝓻𝓮𝓭 𝓷𝓪𝓶𝓪 𝓼𝓮 𝓹𝓻𝓾ž𝓪
𝓟𝓾𝓼𝓽𝓸 𝓬𝓻𝓷𝓸 𝓹𝓸𝓵𝓳𝓮, 𝓲 𝓾𝓫𝓸𝓰𝓸 𝓼𝓮𝓵𝓸;
𝓝𝓮𝓹𝓸𝓶𝓲č𝓷𝓸 𝓷𝓪 𝓷𝓳𝓲𝓿𝓪𝓶𝓪 ž𝓲𝓽𝓸 𝔃𝓻𝓮𝓵𝓸;
𝓩𝓻𝓪𝓴𝓸𝓶 𝓼𝓽𝓻𝓾𝓳𝓲 𝓶𝓲𝓻𝓲𝓼 𝓭𝓲𝓿𝓵𝓳𝓲𝓱 𝓫𝓮𝓵𝓲𝓱 𝓻𝓾ž𝓪…
Ć𝓾𝓽𝓲 𝓶𝓻𝓴𝓪 š𝓾𝓶𝓪 𝓫𝓸𝓻𝓸𝓿𝓪 𝓾 𝓽𝓪𝓶𝓲,
𝓘 𝓹𝓻𝓲𝓻𝓸𝓭𝓪 𝓬𝓮𝓵𝓪 ć𝓾𝓽𝓲. 𝓝𝓸ć 𝓼𝓮 𝓱𝓿𝓪𝓽𝓪.
𝓝𝓮č𝓾𝓳𝓷𝓸 𝓹𝓻𝓸𝓵𝓮ć𝓾 𝔃𝓪𝓭𝓸𝓬𝓷𝓮𝓵𝓪 𝓳𝓪𝓽𝓪.
𝓐 𝓶𝓲, 𝓴𝓪𝓸 𝓭𝓿𝓸𝓳𝓮 𝓼𝓲𝓻𝓸č𝓪𝓭𝓲, 𝓼𝓪𝓶𝓲,
𝓤 𝓼𝓿𝓮ž𝓸𝓳 𝓽𝓲š𝓲𝓷𝓲 𝓹𝓻𝓲𝓻𝓸𝓭𝓮 𝓲 𝓷𝓸ć𝓲
𝓞𝓼𝓮ć𝓪𝓶𝓸 𝓳𝓪𝓼𝓷𝓸, 𝓼𝓪 𝓽𝓾𝓰𝓸𝓶 𝓲 𝓼𝓽𝓻𝓪𝓿𝓸𝓶,
𝓓𝓪 𝓾 𝓷𝓪š𝓸𝓳 𝓭𝓾š𝓲 𝓷𝓮𝓶𝓪 𝓿𝓲š𝓮 𝓶𝓸ć𝓲,
𝓓𝓪 𝓾𝓼𝓽𝓻𝓮𝓹𝓽𝓲 𝓼𝓲𝓵𝓷𝓸 𝓹𝓻𝓮𝓭 𝓵𝓮𝓹𝓸𝓽𝓸𝓶 𝓹𝓻𝓪𝓿𝓸𝓶.
𝓣𝓸 𝓭𝓸𝓵𝓪𝔃𝓮, 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓪, 𝓼𝓿𝓮 𝓫𝓵𝓲ž𝓮 𝓲 𝓫𝓵𝓲ž𝓮
𝓝𝓮č𝓮𝓴𝓪𝓷𝓲 𝓭𝓪𝓷𝓲 𝓷𝓮𝓶𝓸ć𝓲 𝓲 𝓫𝓮𝓭𝓮,
𝓢𝓿𝓮 𝓼𝓮 č𝓮ž𝓷𝓳𝓮 𝓰𝓪𝓼𝓮 𝓲 𝓼𝓿𝓮 𝓼𝓽𝓻𝓪𝓼𝓽𝓲 𝓫𝓵𝓮𝓭𝓮,
𝓘 𝓴𝓸 𝓷𝓮𝓶𝓪𝓷 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓸𝓼𝓽 𝓹𝓻𝓮 𝓿𝓻𝓮𝓶𝓮𝓷𝓪 𝓼𝓽𝓲ž𝓮.
– 𝓓𝓪, 𝓭𝓻𝓪𝓰𝓪, 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓸𝓼𝓽 𝓹𝓻𝓮 𝓿𝓻𝓮𝓶𝓮𝓷𝓪 𝓼𝓽𝓲ž𝓮,
𝓢 𝓹𝓸𝓿𝓸𝓻𝓴𝓸𝓶 𝓬𝓻𝓷𝓸𝓶 𝓷𝓮𝓭𝓾𝓰𝓪 𝓾 𝓶𝓪𝓷𝓪,
𝓝𝓮 𝓸𝓼𝓮ć𝓪𝓶𝓸 𝓷𝓲 𝓼𝓵𝓪𝓼𝓽𝓲 𝓷𝓲 𝓰𝓻𝓲ž𝓮,
𝓝𝓲 𝓼𝓿𝓮ž𝓲 𝓹𝓸𝓵𝓮𝓽 𝓲𝔃 𝓶𝓵𝓪𝓭𝓲ć𝓴𝓲𝓱 𝓭𝓪𝓷𝓪.
𝓢𝓿𝓪 𝓷𝓪𝓶 𝓳𝓮 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓸, 𝓼𝓿𝓮 𝓹𝓸𝔃𝓷𝓪𝓽𝓪 𝓽𝓮𝓶𝓪,
𝓝𝓮𝓼𝓽𝓪𝓵𝓪 𝓵𝓳𝓾𝓫𝓪𝓿 𝓼𝓹𝓻𝓪𝓶 𝓷𝓸𝓿𝓲𝓱 𝓸𝓽𝓴𝓻𝓲ć𝓪,
𝓤 𝓭𝓾š𝓲 𝓷𝓪š𝓸𝓳 𝓿𝓲š𝓮 𝓶𝓮𝓼𝓽𝓪 𝓷𝓮𝓶𝓪
𝓩𝓪 𝓷𝓸𝓿 𝓾𝓽𝓲𝓼𝓪𝓴 𝓸𝓭 𝓼𝓽𝓿𝓪𝓻𝓲 𝓲 𝓫𝓲ć𝓪.
𝓘 𝓼𝓿𝓪 𝓹𝓻𝓲𝓻𝓸𝓭𝓪 𝓲 𝓷𝓳𝓮𝔃𝓲𝓷𝓪 𝓫𝓵𝓪𝓰𝓪,
𝓘 𝓼𝓿𝓮 𝓿𝓮š𝓽𝓲𝓷𝓮 š𝓽𝓸 č𝓸𝓿𝓮𝓴𝓾 𝓰𝓸𝓭𝓮,
𝓚𝓻𝓸𝔃 𝓭𝓾š𝓾 𝓷𝓪š𝓾 𝓹𝓻𝓸𝓵𝓪𝔃𝓮, 𝓫𝓮𝔃 𝓽𝓻𝓪𝓰𝓪,
𝓚𝓸 𝓽𝓪𝓶𝓷𝓮 𝓼𝓮𝓷𝓴𝓮 𝓹𝓻𝓮𝓴𝓸 𝓶𝓾𝓽𝓷𝓮 𝓿𝓸𝓭𝓮.
𝓘 𝓽𝓪𝓴𝓸 𝓻𝓮𝓭𝓸𝓶, 𝓽𝓪𝓴𝓸 𝓼𝓿𝓪𝓴𝓸𝓰 č𝓪𝓼𝓪,
𝓜𝓲 𝓶𝓵𝓪𝓭𝓲 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓬𝓲 𝓷𝓪𝓳𝓷𝓸𝓿𝓲𝓳𝓮𝓰 𝓭𝓸𝓫𝓪,
𝓟𝓪𝓭𝓪𝓶𝓸, 𝓻𝓪𝓷𝓸 𝓲𝔃𝓷𝓾𝓻𝓮𝓷𝓪 𝓻𝓪𝓼𝓪
𝓘 𝓾𝓶𝓻𝓮ć𝓮𝓶𝓸 𝓼𝓪𝓼𝓿𝓲𝓶, 𝓳𝓸š𝓮 𝓹𝓻𝓮 𝓰𝓻𝓸𝓫𝓪…
𝓘𝓘
𝓙𝓪 𝔃𝓷𝓪𝓶 𝓭𝓪 𝓶𝓮𝓷𝓲 𝓖𝓸𝓼𝓹𝓸𝓭 𝓷𝓮ć𝓮 𝓭𝓪𝓽𝓲
𝓢𝓽𝓪𝓻𝓸𝓼𝓽 𝓭𝓾𝓫𝓸𝓴𝓾, 𝓷𝓲𝓽̓ 𝓹𝓸𝓻𝓮𝓭 𝓶𝓮𝓷𝓮
𝓢𝓿𝓮č𝓪𝓷𝓸 𝓹𝓻𝓸ć𝓲 𝓲 𝓵𝓳𝓾𝓭𝓲 𝓲 ž𝓮𝓷𝓮,
𝓩𝓵𝓪𝓽𝓷𝓮 𝓶𝓲 𝓼𝓿𝓪𝓭𝓫𝓮 𝓼𝓽𝓪𝓵𝓸ž𝓮𝓷𝓲 𝓼𝓿𝓪𝓽𝓲.
Ž𝓲𝓿𝓸𝓽 ć𝓮 𝓹𝓻𝓸ć𝓲 𝓴𝓸 𝓽𝓻𝓮𝓷𝓾𝓽𝓷𝓮 𝓹𝓮𝓷𝓮,
𝓜𝓪ć𝓲𝓳𝓪 𝓷𝓮𝓴𝓪𝓭 𝓪 𝓷𝓮𝓴𝓪𝓭𝓪 𝓶𝓪𝓽𝓲,
𝓝𝓪𝓹𝓻𝓮č𝓪𝓬 ć𝓮, 𝓾 𝓷𝓪𝓹𝓸𝓷𝓾, 𝓭𝓪 𝓼𝓿𝓮𝓷𝓮,
𝓘 š𝓽𝓪 𝓳𝓮 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓸𝓼𝓽 𝓷𝓲𝓴𝓪𝓭 𝓷𝓮ć𝓾 𝔃𝓷𝓪𝓽𝓲.
𝓐 𝓳𝓪 𝓫𝓲𝓱 𝓱𝓽𝓮𝓸 𝓭𝓪 𝓾 𝓼𝓽𝓪𝓻𝓮 𝓭𝓪𝓷𝓮
𝓟𝓸𝓷𝓸𝓿𝓲𝓶 č𝓮𝓭𝓷𝓸𝓼𝓽 𝓶𝓵𝓪𝓭𝓲ć𝓴𝓾, 𝓲 𝓻𝓪𝓷𝓮
𝓝𝓮𝓰𝓭𝓪š𝓷𝓳𝓮 č𝓮ž𝓷𝓳𝓮 𝓹𝓻𝓲 𝓶𝓮𝓼𝓮𝓬𝓾 𝓫𝓵𝓮𝓭𝓾;
𝓓𝓪 𝓶𝓲𝓵𝓾𝓳𝓮𝓶, 𝓴𝓪𝓸 𝓷𝓮𝓴𝓪𝓭, 𝓾𝔃 𝓲𝓼𝓽𝓮
𝓟𝓸𝓴𝓻𝓮𝓽𝓮 č𝓮𝓭𝓷𝓮 𝓲 𝓷𝓪𝓰𝓸𝓷𝓮 č𝓲𝓼𝓽𝓮,
𝓢𝓽𝓪𝓻𝓪č𝓴𝓸𝓶 𝓻𝓾𝓴𝓸𝓶 𝓴𝓸𝓼𝓾 𝓽𝓿𝓸𝓳𝓾 𝓼𝓮𝓭𝓾…
ČEŽNJA 🎵Aleksa Šantić
🎵
Гдје сте? Ја будан на прозору стојим
Наслоњен челом на стакло... Све спава...
Ноћ сјајна, кô да по окнима мојим
Полако шушти ваша коса плава...
У ове часе звијездâ и сновâ
У вашу башту ја сам долазио;
Мирисао је јоргован и зова,
И мрки чемпрес повијо се ти'о.
У ове часе ви сте ружа били,
Ја лептир био што на цвијет пада;
Ах, ваше косе, очи, смијех мили,
И ваше тијело и љепота млада
Опише мене... Ми бјесмо у рају,
Јабуке слатке берући са грана...
Док славуј пјева и звијезде сјају
И расипа се мирис јоргована.
Но све је прошло... Кô јаблан без росе
Сам гинем сада и у чежњи стојим...
Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе
Полако шушти по окнима мојим.
Сам гинем сада и у чежњи стојим...
Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе
Полако шушти по окнима мојим.
🎵
26. travnja 2026.
A℘ꭈׁׅꪱׁׅᥣׁׅ֪꯱ׁׅ֒ƙׁׅ֑ꫀׁׅܻ ꪱׁׅᥣׁׅ֪υׁׅ ꩇׁׅ݊ꪱׁׅꪀׁׅɑׁׅ֮ᝯׁꪱׁׅյׁׅꫀׁׅܻ - Žᴵⱽᴼᵀ Ćᴱ ᴾᴼ ᴼⱽᴵᴹ ᵁᴸᴵᶜᴬᴹᴬ Šᵁᴹᴵᵀᴵ ᴷᴬᴼ ⱽᴱČᴱᴿᴬˢ Šᵀᴼ Šᵁᴹᴵ♡ღ
AKO SI VOJNIK, BRANI!
AKO SI PEKAR,HRANI!
AKO SI SVEŠTENIK,MOLI!
AKO SI LJUBAVNIK,VOLI!
AKO SI MAŠTAR,MAŠTAJ!
AKO SI DOBAR,PRAŠTAJ!
AKO SI RODAN,RODI!
AKO SI ČOVEK, RODI BOLJEG OD SEBE!
25. travnja 2026.
𝐼𝓏 𝓏𝒷𝒾𝓇𝓀ℯ 𝓅ℯ𝓈𝒶𝓂𝒶 "𝒟𝒾š𝒾, 𝒫𝓇𝒶š𝓉𝒶𝒿,𝒱ℴ𝓁𝒾 " - ℳ𝒾𝓁𝒾𝒸𝒶 𝒪𝓁𝒾𝓋ℯ𝓇
Ž𝐼𝒱𝒪𝒯𝒩ℰ 𝒩𝒜𝒱𝐼𝒦ℰ
𝒩ℯ𝑔𝒹ℯ 𝓉ℴ𝓀ℴ𝓂 ž𝒾𝓋ℴ𝓉𝒶,
𝓃𝒶𝓋𝒾𝓀𝓁𝒶 𝓈𝒾 𝒹𝒶:
𝓈𝓉𝒾žℯš 𝓈𝓋𝓊𝑔𝒹ℯ,
𝒹𝒶 𝓁ℯ𝓉𝒾š, 𝓅𝓁𝒾𝓋𝒶š, 𝓇ℴ𝓃𝒾š.
𝐼 ℯ𝓉ℴ 𝓉ℯ.
𝒮𝓋𝒾𝓂𝒶 𝓈𝒾 𝓈𝓋ℯ.
𝐼 𝓇𝒶𝓂ℯ 𝓏𝒶 𝓅𝓁𝒶𝓀𝒶𝓃𝒿ℯ,
𝒾 ℴ𝓉𝒾𝓇𝒶č 𝓏𝒶 𝒷ℯ𝓈,
𝒾 𝓈𝓋ℯ𝓉𝒾𝒸𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶 𝓂ℴ𝓁𝒾,
𝒾 𝓈ℯ𝓈𝓉𝓇𝒾𝒸𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶 𝓏𝒹𝓇𝒶𝓋𝒾,
𝒾 𝓏𝒶𝓉𝓋ℴ𝓇ℯ𝓃𝒾𝓀 𝓀ℴ𝒿𝒾 𝓃ℯ 𝓅𝒾𝓉𝒶,
(𝓈𝒶𝓂ℴ ℴ𝒹𝓇𝒶đ𝓊𝒿ℯ),
𝒾 č𝒶𝓇ℴ𝒷𝓃𝒶 𝓋𝒾𝓁𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶
ℴ𝒹 𝓉𝓊𝑔ℯ 𝓅𝓇𝒶𝓋𝒾 𝓇𝒶𝒹ℴ𝓈𝓉,
𝒾 𝓅𝓈𝒾𝒽ℴ𝓁ℴ𝑔 𝓀ℴ𝒿𝒾 𝓈𝒶𝓈𝓁𝓊š𝒶,
𝒾 č𝒾𝓈𝓉𝒶č𝒾𝒸𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶 𝓈𝓅𝓇ℯ𝓂𝒶,
𝒾 𝓀𝓊𝓋𝒶𝓇𝒾𝒸𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶 𝓈𝓉𝓋𝒶𝓇𝒶,
𝒾 𝓅𝓇𝒾𝒿𝒶𝓉ℯ𝓁𝒿𝒾𝒸𝒶 𝓀ℴ𝒿ℴ𝒿 𝓃ℯ𝓂𝒶 𝓇𝒶𝓋𝓃ℯ,
𝒾 žℯ𝓃𝒶 𝓀ℴ𝒿𝒶 𝒷ℯ𝓈𝓀𝓇𝒶𝒿𝓃ℴ 𝓋ℴ𝓁𝒾.
𝒩𝒶𝓋𝒾𝓀𝓁𝒶 𝓈𝒾 𝓈𝒶𝓈𝓋𝒾𝓂 𝓈ℯ
𝓅ℴ𝓉𝓇ℴš𝒾𝓉𝒾 𝓏𝒶 𝒹𝓇𝓊𝑔ℯ.
𝒥ℯ𝒹𝒾𝓃ℴ 𝓃𝒾𝓈𝒾 𝓃𝒶𝓋𝒾𝓀𝓁𝒶
𝒹𝒶 𝓉ℯ 𝓅ℴ𝓈𝓁ℯ 𝓈𝓋ℯ𝑔𝒶 𝒾 𝓈𝓋𝒾𝒽
𝓈𝓋ℯ𝓈𝓃ℴ 𝒾 𝓇𝒶𝒹ℴ𝓈𝓃ℴ 𝒾𝓂𝒶 𝓏𝒶 𝓈ℯ𝒷ℯ.
𝒩𝒶𝓋𝒾𝓀𝓃ℯš - 𝒹ℴ𝓀 𝓃ℯ 𝓈𝒽𝓋𝒶𝓉𝒾š 𝒹𝒶
𝓉𝓇ℯ𝒷𝒶 𝒹𝒶 ℴ𝒹𝓋𝒾𝓀𝓃ℯš.
𝒪𝒹𝓋𝒾𝓀𝒶𝓋𝒶𝓃𝒿ℯ ℴ𝒹 „𝓈𝓋𝒾𝓂𝒶 𝓈𝓋ℯ“
𝓉𝓇𝒶𝒿ℯ č𝒾𝓉𝒶𝓋 ž𝒾𝓋ℴ𝓉.
18. travnja 2026.
-COLLAGE.jpg)
-COLLAGE.jpg)
Pretplati se na:
Postovi (Atom)
𝓑𝓲𝓵𝓸 𝓶𝓮 𝓳𝓮 𝓭𝓪𝓷𝓪𝓼,
𝓫𝓲𝓵𝓸 𝓳𝓮 𝓲 𝓥𝓪𝓼.
𝓗𝓿𝓪𝓵𝓪, 𝓥𝓪𝓶 𝓸𝓭 ♡ღ