I opet. Efekat leptira ...

I opet istina,

da najveći događaji nisu najglasniji,

nego najtiši sati,

a kada ti srce udara kao bubanj...

A tišna je strašnija

od bilo kakve lekcije,

jer tišina je sadržavala, beskrajne, svemoguće, užasavajuće

mogućnosti.

Isidora Bjelica u Mirisu neba

Jedini način da oprostimo 

jeste da se momentalno suočimo sa tim 

da je svaki bol koji je povredio naš ego zapravo vapaj povređene sujete.

To je jedini modus opraštanja.

Kada je ljubav bezuslovna 

nema ni potrebe za opraštanjem,

 ali naravno,

ljubav je retko bezuslovna,

osim one koje osećaju sveci

i

ljubavi prema deci

Želja za promenom je prvobitni

 greh,

a sada na sve načine osećamo svu patnju i bol

koji dolazi zbog promena.

Starenje i razbolevanje tela,

 gubitak voljenih,sve nestaje i gubi se u vremenskoj mašini.

Naše haljine, kaputi, knjige, stanovi... 

Zub vremena sve proždire i to je izvor patnje celog čovečanstva. 

 MA GDE DA SE NALAZIMO, U MA KOJOJ TAČKI SVETA  I  ŽIVOTA,

MA KOLIKO DA SMO DALEKO ILI BLIZU

ZONI GDE MOBILNI NEMAJU DOMET, 

SVAKO OD NAS IMA SAMO JEDNO PITANJE:

"DA LI MOJA DUŠA BAREM MALO, BAREM PONEKAD

MIRIŠE NA NEBO ?

SAMO JE LJUBAV TRAG SMISLA U OVOJ DOLINI PLAČA

Parfem sa mirisom čiste duše,

 miriše na nebo.

Takvog parfema nema.

Z A Š T O ?

NIKO OD NAS LJUDI NIJE SAVRŠEN. NIKO.

PONEKAD NAM DUŠA MIRIŠE NA NEBO,

ALI VEĆ SUTRADAN MIRISA NEMA.

Pusti šta ko priča i govori, šta tvrdi, koliko je revnostan. 

Samo oseti kako mu miriše duša.

A duša se u trenu usmrdi ili pretvori u miomiris.

Nesavršenstvo je najveća vežba ljubavi.

Nauči da oprostiš sebi i drugima.

Ne osuđuj nikoga i opstaćeš u ovoj trci koju zovemo život.

Poslušaj samo ljude.

Voleću ga ako promeni ovo i ovo.

Oprostiću joj ako uradi ovo i ovo.

Vratiću mu se ako bude ovakav.

Biće mi opet prijateljica ako uradi to i to.

Ovo je život uslovljavanja.

I uslovljavanja  

su danas gora nego ikada prije.

Ljudi se

 ogledaju u ogledalu svaki dan misleći da vide sebe, 

a znaš i sama 

da vidimo obrnutu sliku naših crta lica. 

P.S.

Iz Mirisa neba ,

 sjajne knjige, još sjajnije Isidore Bjelice❤

MiriS NebA

 

U SVAKOM OD NAS I DALJE POSTOJI 

DETE.

UPLAKANO DETE.

TELO RASTE, STARI ALI, DETE OSTAJE.

MALO, UPLAŠENO DETE,

KOJE ZAPRAVO NIŠTA NE RAZUME I NE ZNA

Ima te - TEREZA KESOVIJA

Miris neba - Isidora Bjelica

 Bože, 

spasi nas svih onih dobronamernih 

koji pobiše, pola čovečanstva 

misleći da imaju pravo da lupe šamar istinom!

...

O da!

Kakav je to strašan greh, razmišljala sam,

biti toliko tašt da veruješ

da možeš da povređuješ ljude

istinom...

SVA PATNJA I BOL 

POTIČU OD TEBE.

TI SI TA KOJA SAMA SEBE KAŽNJAVAŠ,

OGRANIČAVAŠ,

NAGRAĐUJEŠ.

Odjednom ugledah kako na parketu,

uprkos tome što je obrisan,

još svetlucaju suze razočarane žene.

Suze po kojima se hoda...

Nije li to paradoks svačijeg života:

plačemo jer smo nemoćni, a onda po našim

 suzama gaze.

Na ovom svetu ništa nije naše,

 pa čak i deca koju dobijamo na privremeno čuvanje.

A tek partneri!

Ne može se posedovati čovek, on se može samo voleti,

a kada voliš,

kada istinski voliš, onda se ne vređaš,

onda ne zameraš, onda bezuslovno voliš, ma šta da se dešava, i ne

 očekuješ baš ništa. 

Međutim ,

 mi živimo u eri uslovnih ljubavi, imamo spiskove i

 spiskove uslova koja naša druga polovina mora da ispuni

i onda, ako nismo zadovoljni dobijenim, mi besnimo,

mi se ljutimo, mi mrzimo... 

VREME JE TAKO PROKLETO LETELO KADA JE ŽIVOT

LEP I ZANIMLJIV,

I TAKO SE RAZVLAČILO  KADA JE NEPODNOŠLJIV I

 TEŽAK. 

PRAVI DOKAZ  DA JE SVAKA MERA ODREĐENA

 NAŠIM

 UMOM I EMOCIJAMA.

DA LI ZNATE NAJVAŽNIJU PRIČU 

O OPRAŠTANJU ?

To je priča o Sidarti

Jedan uspešan i bogat čovek bio je veoma ljut

 što mu deca provode toliko vremena u, 

po njegovom mišljenju, glupavoj meditaciji.

 Došao je kod Sidarte i počeo da urla na

 njega,

čak ga je i pljunuo u lice. 

Sidarta se 

samo nasmešio. Čovek je otišao psujući.

Kada je otišao kući, počela je da ga grize

 savest,shvatio je da je pogrešio, taj osmeh

 je izazivao krivicu.

Otišao je sutradan do Sidarte i pitao :

"Kako mogu da vam se izvinim?"

Ovaj je odgovorio : 

" Nikako".

Čovek se uplašio tog odgovora, ali je rekao:

"Molim vas, ja sam vas juče pljunuo, ali želim

 da se izvinim, vrlo mi je teško i kajem se".

"Nema potrebe", rekao je Sidarta, 

"ovde nisu

 ni čovek koji je pljunuo, ni čovek  koji je

 uvređen, 

prema tome nemate kome da se

 izvinite". 

P.S.

Poučna priča o suštini praštanja, da uvjerimo onog kojem praštamo,da mu je sve oprošteno i da nemamo šta da praštamo u suprotnom praštanje se pretvara u našu igru superiornosti i vašar taštine

 Thank you all for visiting.

There have been many of them these days.

From Lily's heart