Svet će početi da pulsira
kada mu život udahne ptica
koja preleće jalovo polje,
a čiji će let naborati površinu
posmatračevog oka,
tamo gde svaka lepota
dobija smisao.
Postoji u nama tanana nit
lakoće postojanja,
punoća prisustva
i tek poneki tinjajući zagrljaj
kojim ćemo ugrejati šake
i prisloniti ih na oči.
I ako borove šume
budu gorele u našim zenicama,
a ptice iz njih izlete
poput živih buktinja,
ne tuguj.
Ne postoji ništa nalik na smrt
što je jednom osveštano letom
ili je let moglo biti.
Andrija Stanulović
