U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
.JPG)
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
✿*¨*•
"Stop before you start
Be still my beating heart"
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
✿*¨*•.Istinu upoznajemo ne samo umom, nego i srcem.
✿*¨*•.Svaku istinu ne moŽemo kazati, neku zbog samih sebe
neku zbog drugoga.
✿*¨*•Ko me vidi u snu, vidio je istinu.
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
"Kad izvor presuši, tek onda znamo vrijednost vode."
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
"Sve je između izlaska i zalaska sunca.
Ponekad se stvari mjenjaju za tren oka,
prije nego što čovjek stigne da se navikne na njih."
Paulo Coelho
Zalazak Sunca
Još bakreno nebo raspaljeno sija,
Sva reka krvava od večernjeg žara;
Još podmukli požar kao da izbija
Iz crne šume starih četinara.
Negde u daljini čuje se da hukti
Vodenički točak promuknutim glasom;
Dim i plamen žderu nebo koje bukti,
A vodeno cveće spava nad talasom.
Opet jedno veče … I meni se čini
Da negde daleko, preko triju mora,
Pri zalasku sunca u prvoj tišini,
U blistavoj senci smaragdovih gora –
Bleda, kao čežnja, nepoznata žena,
S krunom i u sjaju, sedi, misleć’ na me.
Teška je, beskrajna, večna tuga njena
Na domaku noći, tišine i tame.
Pred vrtovima okean se pruža,
Razleće se modro jato galebova;
Kroz bokore mrtvih docvetalih ruža
Šumori vetar tužnu pesmu snova.
Uprtih zenica prema nebu zlatnom
Dva giganta Sfinksa tu stražare tako,
Dokle ona plače; a za morskim platnom,
Iznemoglo sunce zalazi, polako.
I ja, kome ne zna imena ni lica,
Sve sam njene misli ispunio sade.
Vernost se zaklinje s tih bledih usnica.
Kao smrt su verne ljubavi bez nade!
Vaj, ne recite mi nikad: nije tako,
Ni da moje srce sve to laže sebi,
Jer ja bih tada plakô, ja bih večno plakô,
I nikad se više utešio ne bi’.
Jovan Dučić
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
"Ne samo za dvije, tri stotine godina, nego i za milion godina, život će ostati kakav je i bio;
on se ne mijenja, ostaje stalan, držeći se svojih vlastitih zakona, do kojih nama nije stalo, ili bar, kojih vi nikada nećete spoznati
Ptice selice, ždralovi na primjer, lete i lete, i ma kakve misli lutale, po njihovim glavama, visoke ili sitne, oni će sveđer letjeti, a neće znati zašto i kako.
Oni lete i letjet će, ma kakvi se filozofi pojavili među nama;
i neka filozofiraju kako ih je volja, samo neka lete..."
"Život nije ništa više od kapi rose koja drži ravnotežu na vrhu travke".
Ivan Gundulić
"Ah, nije život ljudski drugo neg smućeno jedno more,
neg plav jedan ku udugo biju vali kako gore;
i sred ovijeh netom tmina
čo'ek se rodi, mrijet počina."
(Suze sina razmetnoga)
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
VII
Poklonio mi se vatar. Poklonila se tišina.
I sumrak se poklonio. Ovo su njihove reči:
Kako da nađete granice i pročitate krajeve,
ako ih uporno tražite na mestu gde ih nema?
Svako je dno - svemir nečemu ispod njega.
Svako je nebo - plićak nečemu iznad njega.
Kako dodirnuti kraj, kad je to samo zglob?
U provinciji barskog bilja
i trska je primer za ogromno.
Kome je oko - okean, i kitovi su mu - trunje.
Ko hoće da opipa rubove neka ne isteže ruke.
Treba presaviti um.
Možda vi i znate da letite,
ali još niste probali na sve moguće načine.
IX
Celog života opsedala me je želja
da stvorim sebi živu pticu.
Pticu koja je samo jednom.
Možda je trebalo da to pokušam ranije.
Bio sam dete i, vrlo nepogrešivo,
dospevao sam do svega u šta umem da poverujem.
Oblikujući bezobličja, uzimao sam šaku ničega.
I ništa nisam dodavao. I ništa nisam oduzimao.
A imao sam uvek na dlanu nešto novo.
Kakva magičnost materijala!
Kakva čudesna linija!
Kakva raskoš boja i površina, senki i svetlosti!
Celog života opsedala me je želja
da stvorim pticu drukčiju od svih ostalih.
XIII
Budi oprezan, rekoh sebi. Budi isuviše oprezan.
Valjanost pomnog motrenja na takve oblike zbivanja
koji se izluče jednom, pa bezbroj puta umnože,
zove se: mogućnost mogućeg.
Tako ti dokažu sve, a zataškaju objašnjenje
kako nastaje ličnost.
U mnoštvu istih klikera dete će svaki razlikovati.
Ne zna da kaže po čemu. Ne zna to ni da nazove.
Dete ne zna vajarstvo, ali prepoznaje oblike,
jer im pripada.
Budi oprezan da se ne svrstaš u ono
što ne zaslužuje čak ni da bude opovrgnuto.
XIV
Iz daleka, zvezde se čuju kao vasiona.
Iz daleka, ptice se čuju kao jato.
Iz daleka, ljudi se čuju kao čovečanstvo.
Nije dovoljno samo čuti.
Treba se setiti ušima.
Treba imati smisla za beskonačnost blizine.
Ko nema takvo uho - nema sluha.
Ko nema sluha - nisam siguran da je živeo.
XXIV
Poklonio sam se reci. I pesku sam se poklonio.
Moja je duša, rekoh, raskoračena i razroka,
a jedino mi čvrsto tle: neravnoteža u glavi.
Zemlja je princip materinstva.
Ko će, ako ne moja mati, da mi objasni
o koji smisao da se oduprem?
Da se ne ponašam kao potok
koji ima užasan strah od potopa.
Da se ne ponašam kao busen
koji ima užasan strah da će ga zakopati u zemlju.
Da se ne ponašam kao plamičak sveće
koji ima užasan strah od požara.
Mogu li od vas da naucim kako se menja ritam pameti?
Nedostaje mi, vidim, nekakva vaša vrsta boga
XXVII
Učili su me zatim kako da mislim i kazujem.
Ne doticati oblik šljunka,
nego oblik svojih prstiju u sadržini kamena.
Ne udisati miris trave,
nego miris svojih nozdrva u sadržini bilja.
Ne osluškivati zvuk vetra,
nego zvonjavu svoga uha u sadržini vazduha.
Ne sagledavati sjaj mesečine,
nego blistavost svoga oka u sadržini svetlosti.
Ne kušati ukus kiše,
nego ukus svog daha u sadržini vodenog.
Premnogo reči utrošeno je da se objasni
šta je sve potrebno ćutanju.
XXXIII
U redu, rekoh. Poznao sam vas, ptico.
Sad vidim da vas nisam stvorio hotimice
niti mi se vaš izvanredni oblik iznenada dogodio.
Vi ste nešto od mene samog, lepa ptico,
i vraćeni ste mi sasvim prirodno
kao što su mi,
kad sam rođen,
polako vraćeni zubi,
čvrstina pršljenova, radoznalost, ili dar govora.
Vi ste vrhunac kretanja. Mog i vašeg.
Zanemarivanje vremena. Mog i vašeg.
Sažetost bezbroj gipkosti u jedan beli gest.
XXXIX
Drugi amanet ptici:
Isto odelo, gledano iz raznih pobuda,
može da bude promašaj ili da bude čarolija.
Ista daljina, merena raznim potrebama,
može da bude tu negde, ili da bude čak tamo.
Ista svetlost za nekoga je melem,
za nekog opekotina.
Ne menjaju se gibanja, vreme i bezgraničnost.
Ne menjaju se reči, nego njihovo značenje.
Kad jedna škola svrgava drugu školu,
ona se tačno uspravlja na ruševinama stare:
koristi isti materijal,
samo ga drugačije razmešta.
Ne menjaju se temelji. Ne menjaju se učenja.
Jedino što se menja, to su - učitelji.
XL
Treći amanet ptici:
Sve se može dokazati putem već proverenih učenja
ili umovanja što se tek naziru,
ali stvari ce ipak teci onim brzinama
kojima putuje vaša misao.
Primite zato s rezervom dokaze jednog nosoroga
da je lebdenje lakše ili teže izvodljiv posao,
makar on posvetio takvoj dirljivoj nauci
čitav svoj preozbiljni i uvaženi život.
Postoji nešto što se ne da naučiti.
Ko može govoriti lišću kako se menjaju boje?
Ko vatri da bude topla i izvoru da bude pitak?
Gde se to zvezda školovala da sija?
Koji nas to učitelj uputio u disanje?
Silom se ne može biti ni krilat, ni darovit.
Miroslav Mika Antić.
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
" НИШТА НИЈЕ КОНАЧНО ДОК У НАМА ПОСТОЈИ ТРАГАЊЕ
КРАЈ ТРАГАЊА ЈЕ И НАШ КРАЈ."
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Površne tuge i površne ljubavi nastavljaju živjeti.
One ljubavi i tuge koje su velike, uništava vlastita snaga.
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
„Nisu retki slučajevi da se ljudi duboko mrze,
da žele jedan drugom sve najgore i najstrašnije,
da provedu tako godine i dočekaju starost i smrt,
viđajući se svakog dana, izmenjujući reči i pozdrave
a da nikad ne dođe do sudara ni objašnjenja.
A dešava se opet i ovako kao ovo sada njemu,
da slučajno sretneš stvorenje bez aročitog značenja i vrednosti,
a spotakneš se na njega kao na kamen u mraku;
i to je dovoljno da propadneš potpuno i zauvek.”
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
MENI RIJEČI O TEBI SAME PRILAZE
I NOTE PADAJU NA STIHOVE
TA MUZIKA NIKAKO NE PRESTAJE
OD KADA MI TVOJA RUKA VIŠE NE ODMAHUJE,
TVOJE OČI ME GLEDAJU A NE VIDE
I DAO BI SVE ŽIVOTE
DA MI JE JOŠ JEDAN TREN SA TOBOM
JOŠ ČUVAM TE ZNAJ
KAO VRIJEME GODINE,
K'O SUNCE SJAJ,
KAO MORE OBALE
I UVIJEK TU, ZAUVIJEK TU OSTAJEM
JOŠ PUCA MI GLAS NA SPOMEN TVOGA IMENA
I MOLIM SAT ZA SAMO KAP TOG' VREMENA
DA VRATI TE, DA ZASTANE JOŠ JEDNOM TU
U GUSTOJ MAGLI JEDINO SVJETLO
U GLUHOJ NOĆI JEDINI GLAS ZNAM, TI SI
I KAD DOĐE VRIJEME DA NAPUSTIM TIJELO
BUDEM ALI NIKADA, NIKADA TEBE
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moj...
Buđenje ranog proleća *¨*✿
Posted: 01 May 2015 05:55 AM PDT
https://www.youtube.com/watch?v=nRUNdcIoff8
✿*¨*Biti srećan
U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
