А шта остаје онима који су се нашли у невољи?
Да пјевају и да се смију да не би јаукали од бола.
Са стегнутим зубима и стиснутим песницама- радуј се,зато што си жив.
Радуј се плавом небу и пурпурним зрацима сунчевог изласка.
Радуј се бисерним капима кише, јер немаш чему другом.
Радуј се очајном радошћу рањеног војника,премореног крвавом борбом, иако је битка изгубљена,
застава није спуштена и и оружје није предано.
И не бјежиш посрамљен, зато што немаш куда да бјежиш.
Можеш само да останеш до смрти.
А када не остане ништа друго, радуј се узвишном радошћу због својих ближњих.
Чак када су облаци тамни радуј се.
Радуј се и ликуј презирући бол зато што је твоје име
Ч О В Ј Е К.
