M2 ღڰۣ ڰۣ~ MULTIVERZUMღڰۣ ڰۣ~ IVAN TOKINღڰۣ ڰۣ

REKAO SAM MU DA NEMA PADANJA,

DA NE VAŽI ONO DA MOŽEŠ DA PADNEŠ,

AKO POSLE USTANEŠ. 

DA MORA DA NAUČIŠ DA IZDRŽIŠ 

NOKAUT NA NOGAMA, 

DA IMAŠ PRAVA DA SE ONESVESTIŠ, 

DA KRVARIŠ, DA NE ZNAŠ GDE SI, 

ALI DA SVE VREME MORAŠ DA BUDEŠ 

NA NOGAMA, 

LUD, SLEP, OBNEVIDEO,

 ALI NA NOGAMA. 

REKAO SAM MU DA ČOVEK MORA DA PADA,DA BI NAUČIO DA NE PADA, 

I 

KAD JEDNOM NAUČI,TO JE TO,VIŠE NEMA PADANJA, 

OSTAJU SAMO NOKAUTI NA NOGAMA, 

JER ĆE NOKAUTA BITI, 

ALI ĆE BITI I NOGU

 KOJE ĆE VAN SVIH ZAKONA SVAGDA BITI

NEPOBEDIVE.

BILO GDE.

ZA BILO GDE MORAŠ DA IMAŠ HERCA 

I TAČKA.

NEMA TU ŠTA DA SE PRIČA.

DA BI SE ČOVEK STVARNO ZALJUBIO, MORA DA IMA HRABROSTI

 DA IGRA U SVE.

NEMA ZALJUBLJIVANJA BEZ TOGA.

MORA DA SE BUDE BUDALA.

MORA EGO DA SE POŠALJE NA CELO LETO NA HAVAJE,

DA TAMO DOBIJE SUNČANICU I SKORO CRKNE...

(Biti srećan kao u situaciji kada ti procuri bojler,

pa sedam dana nemaš toplu vodu)

Kad je potekla topla voda voda iz tuša,
bio sam srećan.
Nisam morao nikom da se pohvalim da bi bio srećan,
nije niko morao da me vidi,

sreća je bila tu, 

prštala je po meni u kadi, slivala mi se preko glave po celom telu i oslazila u slivnik.

Imao sam pun bojler sreće, 

brate mili, to nije malo.

Kad se ponovo napuni,to više neće biti sreća, 

nego samo topla voda,

ovo je samo sad bilo, sad 

i 

ko zna kad,

 r a z u m e š?

Istina je,
kao što svi znamo,  

neuhvatljiva ali možda može, 
ponekad,

 bar na trenutak da bude vidljiva golim okom, 
možda baš dok neko nekoga pridržava 
da ne zaluta u mračnim hodnicima

 straha od prolaznosti,
munjevitim, nežnim osmehom.

 

NISAM HTEO DA ČUJE ZVUK ZAKLJUČAVANJA VRATA ZA SOBOM,

JER TAJ ZVUK JE BIO SUVIŠE GRUB ZA
 UNIVERZUM NAŠEG ODNOSA.

Reči su suvišne,

reči su uvek izvor svih nesporazuma, 

znam to jer mi je to rekao jedan Francuz.

Neka je,

neka ćuti,ćuti i ti i vidi da li može da se ćuti,

jer ako može da se ćuti,može i da se priča, 

i 

sve može 

ako može da se ćuti.

Kad pomisliš da imaš nešto,

odmah misliš 

da imaš nešto i da izgubiš,

 i imaš, 

upravu si i odmah počneš da se plašiš da ćeš to nešto da izgubiš, 

i onda to više nisi ti,

 nego si svoj strah, 

a nemaš šta da izgubiš, jer nikad i nemaš ništa, 

 magarče.

Ako si nekad nešto imao,ako misliš da si imao nešto,

magarče,

kaži šta je to bilo i seti se,

seti se, magarče,

seti se da ga nisi ni izgubio,nego si samo primetio 

da nikad i nije bilo tvoje.

MARKO 
KOJI IMA OKO ČETIRI GODINE 

PRELAZIO JE ULICU S MAMOM I  ZASTAO NA SAMOM NJEZINOM KRAJU.

NAĐA 
KOJA VEROVATNO IMA OKO ČETIRI GODINE, SPUŠTALA SE TOM ISTOM ULICOM, S MAMOM KOJA JE VODILA NJEZINU MLAĐU SESTRU.

ONDA JE NAĐA VIKNULA :

"MARKO!"

A MARKO JE VIKNUO : 

"NAĐA!"

...

TRČALI SU JEDNO DRUGOM U ZAGRLJAJ.

ZAGRLILI SU SE BEZ POLJUPCA.
ZAGRLILI SU SE NAJBOLJE NA SVETU,

NE MOŽE BOLJE OD TOGA,

VEROVATNO, 
JOŠ LJUDI UME TAKO DA SE GRLE,

ALI,
  NAĐA I MARKO ,

SU SVAKAKO VELIKI STRUČNJACI ZA GRLJENJE.

OSTALI SU U ZAGRLJAJU SIGURNO CEO MINUT.

(Markova mama je prokomentarisala  veličinu njihove ljubavi. 

Rekla je:
"Kakva je to ljubav!" 
Oni nisu progovorili ni reči.) 

LEPOTU SAM 

POSLEDNJIH DANA TRAŽIO NA SVIM MESTIMA NA KOJIMA SAM NAUČIO DA BAR PONEKAD ONA ŽIVI. 

TRAŽIO SAM JE KOD KUĆE,U JUTRU, NA PROZORU, DOK GLEDAM GRAD.

TRAŽIO SAM JE NA RAMENU, 

U STOMAKU, U SRCU,U SVOJIM ŠAKAMA.

TRAŽIO SAM JE U SUZAMA I KAD SAM KRENUO DA PRETRAŽUJEM SUZE,

NADAO SAM SE, 

TOLIKO SAM SE NADAO DA ĆU JE NAĆI, ALI NIJE JE BILO.

LEPOTA SE

DANAS SKUPILA U JEDNU TAČKU.

U JEDNU GLAVU SPUŠTENU NA MOJE GRUDI.

TA GLAVA INAČE STOJI NA VRHU TELA JEDNE DEVOJKE,

ALI JE OVOM PRILIKOM,

NA KRATKO, LEŽALA NA MOJIM GRUDIMA. 

TA DEVOJKA IMA VELIKE OČI, 

BELU KOŽU, I SVAŠTA UME DA KAŽE.

PAMETNA JE, MNOGO PAMETNIJA OD MENE.

RAZGOVARALI SMO, 

JA SAM UPIJAO,
A KADA SAM IMAO NEŠTO DA KAŽEM,ONA JE SLUŠALA. 

BILA JE PRAVA MALA RAZGOVARAČICA

U 

BELOJ LETNJOJ HALJINI.

ČESTO SE SMEJALA. 
SMEJALA SE KAD JE NEŠTO OBRADUJE,

ILI 

KAD JOJ JE NEPRIJATNO.

VOLIO BIH DA JE VIDIM KAD UMIRE OD SMEHA, 

KAD NE MOŽE DA SE UZDRŽI,
DOK JE NE ZABOLI STOMAK. 

DOK SMO PRIČALI,

U JEDNOM TRENUTKU SAM POMISLIO DA BI NAJBOLJE BILO DA MI ONA SPUSTI GLAVU NA GRUDI, 

I 

MALO SLUŠA MOJE SRCE.

(To sam i izgovorio, čak mi nije bilo ni neprijatno, jer sam jasno osećao da to treba i da se desi.I desilo se.) 

SELA JE PORED MENE,

LEVOM STRANOM SPUSTILA GLAVU NA MOJU GRUDNU KOST,I TAKO OSTALA MOŽDA DESET SEKUNDI. TO NIJE BILO DOVOLJNO DA OSETIMO MIR,KOJI BI NEMINOVNO DOŠAO,

ALI

JE ZATO ČISTA LEPOTA TE NEUOBIČAJNE,A NAJOBIČNIJE NA SVETU SITUACIJE,

BILA SA MNOM DESET SEKUNDI.

OD DESET SEKUNDI ČISTE LEPOTE MOŽE DUGO DA SE ŽIVI.

M2 
ღڰۣ MULTIVERZUM ღڰۣ 

SESTI I GLEDATI.

TEĆI I PADATI.TREPERITI I KLIZATI. 

POSUSTAJATI. PLAKATI. PUZITI.SMEJATI SE.

VOLETI KUKOVIMA I KOLENIMA. NOKTIMA I KRVLJU. 

GRUDIMA I PRSTIMA. 

KOŽOM.

NESTATI I UGLEDATI JEDAN ŽIVOT. 

NEPREKIDAN. 

JEDINI. SVAČIJI. NAŠ.

ღ:) Hodali smo kao isti osmeh 
za život i za smrt ღ:)

U njenom osmehu
živi sve što može da stane u ženski osmeh,
i sve što pošten čovek sme da zamisli u njemu,
i sve što je spreman da nađe u sebi.
Taj osmeh ništa ne rešava,
jer posle njega može da bude samo gore,
ali
dok traje ništa drugo ne postoji.

Veliki mi je ovaj svet, preveliki, i pretesan.
A,
ti treba da prestaneš da se stidiš plakanja.
Suze su mnogo važne.
To je hemija i magija i to ti je jedino oružje,
 dečko,
nemaš kako da se braniš od ovog sveta
osim suzama.
...
Suze su odmor,
da se odbraniš i ostaneš na mestu, na kome se nalaziš,
samo da ti bude lakše.
Suze su najvažnije
kad hoćeš da skupiš snagu,da izdržiš nepomeranje
...
Ne treba da plačeš,ako misliš da se krećeš.

Nekad moraš da zastaneš,
i
onda plači.
Gledaj da budeš car,
čak,i ako osećaš da nisi,predodređen za to.

Neki kažu da trebaš da gađaš mesec, 
da bi pogodio planinu.
Gađaj mesec, 
pa vidi šta će da bude.

M2  
MULTIVERZUM

ღڰۣ Iz priče Situacija ღڰۣ 

Možda imamo reči, 

a možda smo ih predugo imali i nemamo ih više.

Možda su reči na izmiku snage,
na izdisaju.

Možda smo ih toliko koristili da ne kažemo ništa 
ili

ono što bi neko voleo da čuje. 

Možda smo ih  dovoljno puta izdali da su se reči ubile. 

Možda su ostale samo njihove ljušture  da nas podsećaju

 šta smo imali nekad,dok smo bili pošteni. 

NEKI ČOVEK 

BI  MOŽDA MOGAO DA POŽELI
 DA POSTOJI MAŠINA KOJA BI  NJEGA OPRALA, 

ILI 

BAR ISPRALA,OD SVEGA. 
MALO DA DANE DUŠOM, OD DOBROG I OD LOŠEG,

 DA SE RASTERETI ČOVEK MALO.
 SIGURNO POSTOJI ČOVEK

 KOJI  ŽUDI ZA MAŠINOM KOJA ĆE MU DATI DA UDAHNE MALO, 

S K O R O    Č I S T.

M2
MULTIVERZUM
 ღڰۣ Iz priče MuZikA ღڰۣ

Jednom pesmom do pijace,subotom.
Jednom pesmom po pijaci.
Jednom pesmom posle pijace,dok se vozimo, u nedogled.
Jedna pesma sto puta,dok pišem,dok dišem.
Jedna pesma dok hodam... kao da za neku drugu i znamo.
Jedna pesma,
od koje osećam svaku kost u ovom telu.
Ona jedina
od koje mi puca koža i krv mi se hladi, i vene izlaze na površinu,žedne.
Od koje mi se živi i umire, sluša i svira.
Majka svih pesama,i njihova ćerka.


MUZIKA JE VEČNA.ZA ČOVEKA ZVUK MOŽE DA ISČEZNE,
ALI JEDNOM STVOREN,
ON NASTAVLJA DA TRAJE U TIŠINI,KOJA JE NJEGOVA NAJVEĆA MOĆ.

P.S.

Jedna Tokinova

 rečenica je dovoljna da zavoliš sve što on napiše:

"Od deset sekundi čiste lepote može dugo da se živi."

Može dugo da se živi.