-Људи-
продужи она попут дјетета, јер свака је мајка по својој
души стоструко
дијете -
људи заувијек остају дјеца својих мајки.
Свако има своју Мајку,
свако је нечији син.
Па и тебе је, старче,
ти то добро знаш, родила жена.
Ти се можеш одрећи бога,
али тога ни ти се, старче, не можеш одрећи !
-Тако је жено! -
ускликну неустрашиви пјесник Кермани.-
Тако је,
од читавог чопора бикова ни једног телета неће бити,
без сунца не цвјета цвијеће,
без љубави нема среће, без жена нема љубави,
а без Мајке -
нема ни пјесника, ни јунака.
Nema komentara:
Objavi komentar