raspust
baba kaže da vreme leti
posle tridesete
ali da to i nije neka šteta
što brže prođe to bolje
ne vidi ona život kao nešto
izvanredno.
sa tom mišlju
sedam na bicikl
(predratni, sa šipkom,
ogroman i zarđao,
ne dopirem nogama do tla)
i krećem ka reci.
ponela sam knjigu
usput kupujem lubenicu
nosim je u korpi
i čitav dan jedem, plivam
i piškim u vodu.
reka je samo moja.
uveče se vraćam u selo
baba se brinula
da se nisam udavila
kažem
pojela sam celu lubenicu
i pročitala celu knjigu
dan je brzo prošao
noge su mi prljave od prašine
zaboravila sam sandale na reci
ali nije mi žao
bilo je izvanredno.
Vitomirka Trebovac
P.S.
Piše neobično lijepo.
Upoznah se s njenom poezijom na sajmu knjiga
"IMPERATIV".
Lijepo otkriće.
Nema komentara:
Objavi komentar