Nemam ništa sa tim...

Ona je volela blues,njen kralj zvao se Peter Green.

A ja, sasvim slučajno tu...

Za taj film neko levi, sasvim...

Uvek je gledala sat,

i čim sklope kazaljke krug

k'o mala bi šaputala, tad,

da negde neko misli na nju.

U njenoj sobi, mala riznica greha,

kao duga, preko besmisla most...

Puno knjiga nekog prebeglog Čeha,

i sportska štampa, ako naiđe gost...

Uglavnom prođe sve,

ali ostane blues.

Boje se razliju

kad ga čujem na radiju...

Ubija metronom...

Šta taj sat radi tu?

Jedan i nula-pet...

Neko misli na nju.

Negde u meni je kvar,

i mrak sto me gricka k'o miš...

I sav sam kao ona staklena stvar

u kojoj veje kada je pomeriš.

U ovoj sobi ravnoteža je prosta:

sto i krevet i prekidač za luč...

Ispod cene mole cenjenog gosta

da pre puta ne zaboravi kljuc.

Uglavnom ...

Ona je volela blues, o-je,

lucidni Peter Green...

A ja, ja sam voleo nju...

A blues... šta blues...?

Nemam ništa sa tim...