Нисам ја од јуче. Некада сам видио. Тада сам видио младиће, попут ових и још млађе, растрганих руку, смрсканих ногу, али нема ништа горе од погледа на ампутирану душу, за то не постоји протеза.
Ушавши овамо,слушао сам о колијевци вођа наше нације. Сломи ли се мотка на којој виси, колијевка пада. А овдје је пала.
Ви који подижете људе и стварате вође, припазите мало, какве вам вође стасавају.
[...]
Нисам судац ни поротник, али знам ово:
"Неће се продати да би купио своју будућност!
А то се, пријатељи моји, зове п о ш т е њ е.
Х р а б р о с т.
Од тога материјала се стварају вође ".
И ја сам често пута био на животним раскрсницама.Увијек сам знао који је прави пут,али никада нисам њиме кренуо.
Знате ли зашто? Био је претежак.Претежак је пут начела од којих се гради карактер.
Nema komentara:
Objavi komentar