Svakog dana smo bliži smrti, gde god da nas ona isčekuje. To može biti sutra ili za deset godina.
Svejedno. Sad znam. Treba da naučiš da plešeš na groblju.
Učiniti da cveće nikne iznad mrtvih.
Prihvatiti poraz zato što poraz ne postoji.
Postoji samo kraj svega.
Ne uče nas da prihvatimo da onome što je važno ističe rok.
Ne uče nas da je ponekad jedini poraz inercija da pustimo da se sve odvija dalje.
Jer svemu ističe rok, i dobrom i lošem.
Ljubavi i patnji.
