Finis coronat opus ♡ڿڰۣ-~~~~~

                  

Ono ja što je niklo iz prvoga moga osmeha, 
prošlo je kroz život sa osmehom na usnama, 
gledajući sve oko sebe veselim pogledom i vedre duše. 

Ono se
 smejalo slabostima kao i vrlinama, 
jer su ljudske vrline često veće slabosti od njihovih mana.

Ono se 
smejalo uzvišenome kao i uniženome, 
jer uzvišeni je često manje duše od onoga koga on sa visine pogleda.

 Ono se
 smejalo ludosti kao i mudrosti, 
jer mudrost je ljudska često puta zbir ljudskih ludosti.

 Ono se 
smejalo nepravdi kao i pravdi,
 jer pravda je često puta teža ljudima od nepravde. 

Ono se
 smejalo istini kao i zabludi, 
jer istina je često puta nepostojanija od zablude.

Ono se
 smejalo ljubavi i mržnji, 
jer ljubav je često puta sebičnija od mržnje.

 Ono se 
smejalo tuzi kao i radosti, 
jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad.

Ono se
 smejalo sreći kao i nesreći, 
jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.

Ono se 
smejalo slobodi kao i tiraniji,
 jer sloboda je često fraza, a tiranija uvek istina. 

Ono se 
smejalo znanju kao i neznanju,
 jer znanje ima granice dok neznanje ih nema.

 Ono se
 smejalo svemu, smejalo se svačemu,smejalo se, smejalo, smejalo...”

  

 ♡ڿڰۣ Autobiografija

 ♡ Branislav Nušić ڿڰۣ-