NEBO I ZEMLJA

Kako sam sklona blic mislima...

onome što ja zovem sudar čekajućeg osećanja i misli ,
jer uvek prvo osetim nešto...

 mnogo pre nego saznam šta je to tačno ...

kažu izražena intuicija...
pa da ne dužim.....

tek, 

misao ......
.nebo i zemlja.....uvek jedno kraj drugoga ,
a
 nikad skupa.

Nebo zemlji lice gleda

ljubi ga i miluje

dodiruje

nežno......

dušom vetrova

ne bi li njegovu dragu razbudio

ali nikada do njene srži ne dodje

već samo prelepim licem prodje

kad ptica sleti i drhtaj nebeski joj donese

il' vetar dune i misli neba

prospe pred dragu k'o raznizane perle

kad pošalje kišu sa milion poljubaca

svakog jutra joj zakači sunce

da je ugreje

svake večeri se okiti mesecom

da mu draga ne bude u mraku

i tako ceo vek......

Zemlja........

raskošna lepotica

lice boginje ima

plodna

rodna

dušom da hrani svet

srcem da brani porod

zemlja je majka

zemlja je sestra

jaka i stamena

pravljena od blata i kamena

podići se ne može

uzleteti ne može

srce ima koje je vezuje

prejake su njegove vreže

prejake zelene mreže

dokle god to divno lice seže

tako lepa

samo može da čeka

na poljubac neba

il' po ptici što poleti

pozdrav da pošalje

izgleda

kao da dragom maše

i tako ceo vek...

Nebo nema mira

vazda u pokretu nekud žuri

ali do zemlje da se spusti ne može

da dragoj poljubac da

da je zagrli kako valja

i kako vekovima sanja.

Zemlja ima mir

i nepokret što je drži

ne može da se podigne do neba

da dragom poljubac da

i zagrli ga kako valja

i kako vekovima sanja.

Za vek spojeni

za vek rastavljeni

nikad zagrljeni

nikad sastavljeni

žive svoje živote

gledajući se

u sudbi nedodira

u sekundi ptičjeg uzleta

ili sleta

u dahu vetra

i poljupcima kiše

oni imaju samo svoje trene

noseći svak svoju lepotu i breme

dok teče vreme....

za vek čekaju samo trene.

Kad priroda jednom poleti

kad nestane sve kao koprena

od pene i njene oči snene

oči zemlje neljubljene

da li će nebo napokon sići

s vetrom, olujom ili mišlju ludom

ili će zemlja uzleteti ka njemu

k'o jato ptica sa njenog lica

možda se nadju na pola puta

na pola puta

gde ljubav im vekovima luta.

Lj.Ž.