ON NASTAVLJA S ISPITIVANJEM.
KOJE MI JE OMILJENO DRVO.
KOJI MI JE OMILJENI CVIJET.
NE ZNAM DA RAZLIKUJEM DRVEĆE, POZNAJEM TRI CVIJETA UKUPNO.
ALI IZMIŠLJAM , NAPINJEM MOZAK I LAŽEM ,
SAMO
KAKO BIH IMALA SVOJE OMILJENO.
KAŽEM BOR.
KAŽEM MASLAČAK.
I NAKON KO ZNA KOLIKO PITANJA , O OMILJENOM AUTU, PJESMI, KUĆI,
IGRI, CRTANOM FILMU, DORUČKU,
NAKON SVIH MOJIH ODGOVORA, IZMIŠLJENIH, LAŽNIH, PROŠAPUTANIH,
OSJEĆAM KAO DA NAPOKON POSTOJIM.
OSOBA SAM.
NEKO KO IMA OMILJENU KNJIGU I DRVO.
OMILJENI OBLIK, KOJI JE DOBAR, NIJE LOŠ.
ISPUNILI SU ME SVI TI ODGOVORI KAO PRAZNU KUĆU U BOJANCI.
Kasnije sam
krenula na fakultet i, valjda iz navike, dobila omiljenog profesora, omiljeni alkohol.
Mnogo godina poslije
tražila sam svoje omiljeno svuda.
Imala sam omiljeni kafić, biblioteku, prodavnicu, park,
knjigu, drvo.
Imala sam sve, bila sam potpuna,
istovremeno posramljena svojom djetinjastom navikom.
Dobila sam oblik i boju , sad kad više nije bilo
važno.
Nema komentara:
Objavi komentar