Miris neba - Isidora Bjelica

 Bože, 

spasi nas svih onih dobronamernih 

koji pobiše, pola čovečanstva 

misleći da imaju pravo da lupe šamar istinom!

...

O da!

Kakav je to strašan greh, razmišljala sam,

biti toliko tašt da veruješ

da možeš da povređuješ ljude

istinom...

SVA PATNJA I BOL 

POTIČU OD TEBE.

TI SI TA KOJA SAMA SEBE KAŽNJAVAŠ,

OGRANIČAVAŠ,

NAGRAĐUJEŠ.

Odjednom ugledah kako na parketu,

uprkos tome što je obrisan,

još svetlucaju suze razočarane žene.

Suze po kojima se hoda...

Nije li to paradoks svačijeg života:

plačemo jer smo nemoćni, a onda po našim

 suzama gaze.

Na ovom svetu ništa nije naše,

 pa čak i deca koju dobijamo na privremeno čuvanje.

A tek partneri!

Ne može se posedovati čovek, on se može samo voleti,

a kada voliš,

kada istinski voliš, onda se ne vređaš,

onda ne zameraš, onda bezuslovno voliš, ma šta da se dešava, i ne

 očekuješ baš ništa. 

Međutim ,

 mi živimo u eri uslovnih ljubavi, imamo spiskove i

 spiskove uslova koja naša druga polovina mora da ispuni

i onda, ako nismo zadovoljni dobijenim, mi besnimo,

mi se ljutimo, mi mrzimo... 

VREME JE TAKO PROKLETO LETELO KADA JE ŽIVOT

LEP I ZANIMLJIV,

I TAKO SE RAZVLAČILO  KADA JE NEPODNOŠLJIV I

 TEŽAK. 

PRAVI DOKAZ  DA JE SVAKA MERA ODREĐENA

 NAŠIM

 UMOM I EMOCIJAMA.

DA LI ZNATE NAJVAŽNIJU PRIČU 

O OPRAŠTANJU ?

To je priča o Sidarti

Jedan uspešan i bogat čovek bio je veoma ljut

 što mu deca provode toliko vremena u, 

po njegovom mišljenju, glupavoj meditaciji.

 Došao je kod Sidarte i počeo da urla na

 njega,

čak ga je i pljunuo u lice. 

Sidarta se 

samo nasmešio. Čovek je otišao psujući.

Kada je otišao kući, počela je da ga grize

 savest,shvatio je da je pogrešio, taj osmeh

 je izazivao krivicu.

Otišao je sutradan do Sidarte i pitao :

"Kako mogu da vam se izvinim?"

Ovaj je odgovorio : 

" Nikako".

Čovek se uplašio tog odgovora, ali je rekao:

"Molim vas, ja sam vas juče pljunuo, ali želim

 da se izvinim, vrlo mi je teško i kajem se".

"Nema potrebe", rekao je Sidarta, 

"ovde nisu

 ni čovek koji je pljunuo, ni čovek  koji je

 uvređen, 

prema tome nemate kome da se

 izvinite". 

P.S.

Poučna priča o suštini praštanja, da uvjerimo onog kojem praštamo,da mu je sve oprošteno i da nemamo šta da praštamo u suprotnom praštanje se pretvara u našu igru superiornosti i vašar taštine