Jedini način da oprostimo
jeste da se momentalno suočimo sa tim
da je svaki bol koji je povredio naš ego zapravo vapaj povređene sujete.
To je jedini modus opraštanja.
Kada je ljubav bezuslovna
nema ni potrebe za opraštanjem,
ali naravno,
ljubav je retko bezuslovna,
osim one koje osećaju sveci
i
ljubavi prema deci
Želja za promenom je prvobitni
greh,
a sada na sve načine osećamo svu patnju i bol
koji dolazi zbog promena.
Starenje i razbolevanje tela,
gubitak voljenih,sve nestaje i gubi se u vremenskoj mašini.
Naše haljine, kaputi, knjige, stanovi...
Zub vremena sve proždire i to je izvor patnje celog čovečanstva.
MA GDE DA SE NALAZIMO, U MA KOJOJ TAČKI SVETA I ŽIVOTA,
MA KOLIKO DA SMO DALEKO ILI BLIZU
ZONI GDE MOBILNI NEMAJU DOMET,
SVAKO OD NAS IMA SAMO JEDNO PITANJE:
"DA LI MOJA DUŠA BAREM MALO, BAREM PONEKAD
MIRIŠE NA NEBO ?
Nema komentara:
Objavi komentar