Voljeti ćuteći

On je ćutao, 

ćutanje je bila njegova stručna oblast.

Oboje su voleli tišinu, a on je, ćutke,

  voleo nju.

Mirjana Drljević

Jer: NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO!

 NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO! -

 orilo se u Martinoj glavi

 dok je navlačila farmerke.

 Svaka reč je bila otkucaj srca.

 NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO! -

mislila je dok je zakopčavala

 brusthalter i nameštala bretele.

 NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO! -

dok je dezodorans  kotrljala po toploj jami ispod pazuha.

 NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO!-

zakopčavala je košulju, a prsti su joj drhtali.

 NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO!-

sada kada je bila obučena, bilo joj je lakše.

Jer:  

NIKO NIJE ZABORAVLJEN, NIŠTA NIJE ZABORAVLJENO!

Mirjana Drljević

 

Kad je sve počelo da nestaje,

 nije bila spremna,

 ali ovoga puta znala je da to nije kraj,

i da posle smaka jednog,

 dolazi drugi svet

Mirjana Drljević

Šta da radim, pomislila je, pa proširila srce...

Treći smak sveta za Martu (Čarninu majku), od samog početka, bio je i najteži.

Marti je lakše pao nestanak cele jedne zemlje ( Jugoslavije),  nego kraj Čarninog detinjstva.

Kad  su je... 

kad  ju je Saša odveo, to je bio završetak  agonije.

Marta više nije umela 

da je voli kako treba i Čarna je nestala.

A onda se vratila.

I  svet je opet bio nov.

...

Šta da radim, pomislila je,

 pa proširila srce...

NIKO NIJE ZABORAVLJEN I NIČEGA SE NE SEĆAMO ~ MIRJANA DRLJEVIĆ

 

"Oplakivanje je privilegija

 onih koji ne moraju da delaju",

rekla je dok je pokušavala da se seti 

kad je poslednji put plakala.

"Privilegija posmatrača",

dodala je,

 ljuta na sebe i sopstvenu dušu 

o kojoj nije imala vremena da brine. 

"Privilegije su u starosti,malobrojne.

 Najveća i najočiglednija 

jeste ona koju svi zaboravljaju 

- sama  činjenica 

da ste iznad zemlje".

Mirjana Drljević

 Prosuta deca 

okupljala su se u grupe i otpočinjala kompleksne pregovore o tome kako će 

rasitniti i utrošiti 

još jednu blistavu obdanicu..

Ubacivala su novčiće u  automat vremena,

 a on  ih je samo gutao

zaboravljajući da ispljune nešto zauzvrat.

Srljali su u budućnost.

Niko nije zaboravljen i ničega se ne sjećamo

 Demencija se ne liječi.

 Doktor svoje pacijente samo prati

 dok zaboravljaju,

 gleda ih kako gube sve sve što znaju i sve što jesu. 

Mirjana Drljević

 

 

Scent of a Women ~ Најјача сцена из филма "Мирис жене" , задњи монолог пуковника Франка Слајда [Ал Паћина ]

Нисам ја од јуче. Некада сам видио. Тада сам видио младиће, попут ових и још млађе, растрганих руку, смрсканих ногу, али нема ништа горе од погледа на ампутирану душу, за то не постоји протеза.

Ушавши овамо,слушао сам о колијевци вођа наше нације. Сломи ли се мотка на којој виси, колијевка пада. А овдје је пала.

Ви који подижете људе и стварате вође, припазите мало, какве вам вође стасавају.

[...]

Нисам судац ни поротник, али знам ово:

"Неће се продати да би купио своју будућност!

А то се, пријатељи моји, зове п о ш т е њ е. 

Х р а б р о с т.

Од тога материјала се стварају вође ".

И ја сам често пута био на животним раскрсницама.Увијек сам знао који је прави пут,али никада нисам њиме кренуо.

Знате ли зашто? Био је претежак.Претежак је пут начела од којих се гради карактер.

Mile Kekin - Zubić vila

Zubić vila daj mi krila da poletim kao sokol 

preko mora imbecila  

Zubić vila daj mi krila

(Danas, više nego ikad...)