Ponekad poželim da ostavim studije
I upišem neki zanat,
Pa da budem pekar, limar, il' moler,
Da ukrotim struju i naučim da opravljam bojler.
Il' da budem dimnjačar i donosim sreću,
Da budem majstor za frule,
Da pravim servise il' duvam staklo,
Ne morah na fakultet,al' mi se omaklo.
Čudio se meni drugar
Šta ima tu da mi smeta,
Što on da bi bio bog i glavni
Želi svršit tri fakulteta.
A zar ne bi bilo ljepše sad
Misliti na vinograd,
U ljubavi biti s njime,
Kao dragom dičiti se njime,
Čuvati ga od zime.
Izgleda da mnogi žele imat kola,
Snažan motor iz Japana,
Mjesto lične karte kolor televizor,
Ostaviti život, gledat ga u retrovizor.
A zašto ne bit' običan,voljet male stvari,
Zašto svako mora biti glavni?
Šta to lijepo ima obraz uprljan sa flekom,
I zašto sa tugom gledam za čovjekom?
