Владета Јеротић

" ТРУДИТЕ СЕ НЕПРЕКИДНО ДА УСАВРШАВАТЕ УМ,

ЈЕР УМ ЈЕ ХЛАДАН А ДОБРОТА СЛЕПА;

ПАЗИТЕ ДА УМ НЕ ПРЕЂЕ У ЗЛОБУ, 

 А ДОБРОТА У ГЛУПОСТ ".

Nema ničeg skrivenog 

što nije bilo otkriveno, 

nema ničeg tajnog 

što neće biti poznato

Tajna devet soba ~ Džesi Berton

Više nikada 
neće iskusiti  ovakvu tišinu i tako sadržajan sat....

Druženje u kom su riječi bile suvišne,

 zato što su izgubile 

provakitivnu i obmanjivačku moć.

Zamijenio ih je 
dublji i bogatiji jezik. 

Na polasku se zaustavila na vratima ćelije. 
Osmjehnuo se. 

Izgledao je neobično mladoliko,

 a ona se osjećala veoma staro

 kao da je tišina 

prenijela svu njegovu tugu na nju. 

Ponijeću je da bi on uzletio,

prazan, 

šupalj i slobodan.

Tajna devet soba 

Džesi Berton

Kao talas ♥⊱╮

Negde se pipnu nasi mali svemiri

kada vec pomislim da spavas

zasumi saten, tama se uznemiri

i kao talas naidjes

U skoljke tvoga pupka leto zimuje

tu cuvas mrve sunca za nas

sa tvojim dodirom se ceznja rimuje

dok kao talas nadires

I nista vise nije vazno

lice sveta zlobno i lazno

se raspline za cas

i niko vise nije bitan

svi su pesak prezren i sitan

pesak ispod nas

Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst

niz tvoje sapi zvezda pala

zalud te privijam uz sebe k'o uz krst

ti kao talas izmices

Ostavljas slane kapi bistre

i jato dobrih mirisa Istre po sobi razvijas

ostavljas varljiv zalog pene u srcu

ove napukle stene koju razbijaš

NAJNORMALNIJI ČOVEK NA SVETU

Pare ne postoje, 

tebi se samo čine da  postoje,

 ali njih nema.

Jesi li videla sad ?

Imao sam pare a sad ih nemam,  

odnela ih reka. 

Kad nešto može da odnese reka to znači da toga nema.

A znaš čega ima?

Ima onog kad smo se ljubili,

pre 38 dana i 18 sati. 

Daj da nađemo sad neku kesu

 i reku koja će to da odnese? 

Nema takve kese, ni reke. 

To ne mmože da stane ni u jednu kesu i to ni jedna reka ne može da odnese. 

To ostaje zauvek da treperi u večnosti.

Ivan Tokin

Pas ~ Ivan Tokin

OTEĆU JOJ SVE ŠTO IMA 

I 

POKLONIĆU JOJ SVE ŠTO IMAM. 

DA IMAMO SVE. 

OTEĆU 

JER NEMAM DA PLATIM ,

POKLONIĆU  

JER NE PRODAJEM. 

AKO BUDEM MOGAO.

Pas ~ priča Najlakše ~ Ivan Tokin

Otišao sam jer sam morao. 

Jer su me zvale livade, poljski miševi, reke, brda i planine, zvale su me šume i sve životinje u njima, zvali su me glad i hladnoća, 

zvala su me mnoga sunčanja i bezbrižni trenuci na nekim proplancima gdje ću ležati sit spokojan.  

Nedostaje mi već, 

ali kako odmičem sve mi manje nedostaje. 

Nozdrve mi se pune slobodom,

burazer je tu, idemo.

Idemo nekuda.

Idemo da vidimo šta ima negde.

Ivan Tokin