Драма је смјештена у оквир болесничке собе у којој су на лијечењу два шећераша Иван ( Иво , глуми га Ђорђе Марковић) и Душко (Дуле, глуми га Александар Стојковић).
Они
проводе шалу на рачун своје болести,
стварајући "трагикомичне ситуације"
на начин да комика прелази у трагедију
у којој умире трећи пацијент Рефик
Селман (Драган Јокић) који се смјестио
у
"Иванову
и Душкову собу". Умиру два пацијента
из сусједне собе и ту вијест им доноси
дежурна
сестра ( Ведрана Мачковић).
Љекар
стажиста(Владимир Ђорђевић) трчкара
између пацијената, равнодушан за њихове
патње ...
Умиру
и Иво и Дуле вриштећи ријечи:
"Нама
је забрањен страх. Забрањено лијепо. Забрањено ружно. Забрањено све што
узбуђује ...Не можеш шпагетама погодити мету...
и
Није човјек, ко не умре!"
Истина
пљушти као шала из њихових реплика,
а
у ствари је горка. Остварена је она
позната:
"Ако
се желиш нашалити са људима, кажи ИСТИНУ
јер људима истина најчешће изгледа као
шала".
Практично
умиру сви пацијенти са одјела за
дијабетес, а љекар прелази на боље и
одговорније мјесто полажући Хипократову
заклетву ....
"У
часу када ступам међу чланове лекарске
професије свечано обећавам да ћу свој
живот ставити у службу хуманости.
Према
својим учитељима сачуваћу дужну
захвалност и поштовање.
Свој
позив ћу обављати савесно и достојанствено.
Највећа
брига ће ми бити здравље мог болесника.
Поштоваћу
тајне онога ко ми се повери.
Одржаваћу
свим својим силама част и племените
традиције лекарског звања.
Моје
колеге ће бити браћа.
У
вршењу дужности према болеснику неће
на мене утицати никакви обзири, вера,
националност, раса, политичка или класна
припадност.
Апсолутно
ћу поштовати људски живот од самог
почетка.
И
под претњом нећу попустити да се искористе
моја медицинска знања, супротна законима
хуманости.
Ово
обећавам свечано, слободно позивајући
се на своју част".
П.С.
Хвала за отворена врата!
Само наши људи се шале и када им је најтеже.
И када пате. И када умиру. Наше шале, тешко је превести на друге језике, јер у том случају губе смисао. Карактеристика балканског менталитета.
У овој представи смијеш се,смијеш...али, на крају ти није до смијеха...размишљаш...
