Veliki Čovek (Antoan - Tonio)
je toga dana zaspao na pesku udaljenom od najbližeg naseljenog mesta.
Osećao se usamljenim, usamljeniji od brodolomnika na dasci usred morske pučine. Nije ni primetio da je zadremao kad ga je iz sna prenuo glasić:
"Molim te uhvati mi jedno štene..."
Veliki Čovek otvorio je jedno oko.
Detetu (Gavrijelu - Gabiju)
je ličio na medveda, kad se budi iz zimskog sna.
"A?!" nije mu bilo jasno šta dečak želi.
"Molim te uhvati mi jedno štene...", razjasnio je dečkić.
...
"Evo ti ga tvoje štene unutra".
( Bilo je zamotano u sako iz koga je virila samo njuškica, bila je ženskica, podsjećala je na pustinjsku lisicu, malena, žuta, ušata i dobi ime Fenek - onakvo kakvo Beduini daju pustinjskim lisicama)
(Zatim su šetali kroz pijesak i pričali o različitostima)
"Teško je kada izgledaš drugačije od drugih, je'l tako?"
konstatovao je Veliki Čovek.
Dečak je potvrdio".
( Veliki Čovjek viši je od ostalih ljudi,
a dječak je drugačiji
zbog odijela koje nosi i zulufa)
Uslijedila je priča o temi odijelo ne čini čovjeka,
ili pak čini:
"1909. godine jedan turski astronom teleskopom je primetio novi asteroid.
On je tada svečano prikazao svoje otkriće na Međunarodnom kongresu astronoma.
Ali mu niko nije verovao.
Znaš zašto?
Zbog odela.
Nosio je široke gaće, kao suknja, uzak jelek i čudnu kapu, kao izvrnuta saksija, samo crvenu.
A ljudi su takvi, sumnjičavi prema nepoznatom....
Astronom je 1920.godine
ponovio svoje predavanje, vrlo otmeno obučen i svi su mu poverovali".
...
(Hodali su po pijesku duž obale.
Veliki Čovjek i plavi dječak ,
razgovarali su i počinjali sve nove i nove teme ,
te dođoše do teme
lisica .
Antoan priča Gabiju
kako je u pustinji nakratko imao i lisicu,
pravu pustinjsku fenek.
Bila je malena i imala je,
ni dva kilograma.
U pustinji u Mauritaniji,
gdje Sahara izlazi na okean
kad je Antoan bio pilot i nosio poštu.
Dječak je želio da zna šta je bilo sa lisicom?)
"Pokušao sam da je pripitomim, ali nije uspelo".
"Šta to znači pripitomiti?"
" Stvoriti veze..sprijateljiti se...Tako nešto".
"Znači nisi stvorio vezu s njom?"
" Ne baš...
Bila je povređena kad sam je našao,
i
dok sam je vidao
bila je kod mene u kolibi i jela je šta bih joj dao.
Ali čim je prohodala,
pobegla je jer nije htela ništa da ima sa mnom.
Baš ništa....
Više je volela da bude slobodna".
...
"Da li ti skupljaš leptire ? "
upitao je dečak iznebuha.
"Eto tako se Veliki Čovek upoznao sa čudnim dečakom ".
P.S.
Poglavlje koje me je opčinilo.
Priča
"Mali princ"
iz drugog ugla,
ili bolje rečeno aluzija na priču,
autora romana
Estoril.
