.gif)
Mesta koja volimo
postoje samo po nama,
postoje samo po nama,
Razoren prostor samo je privid
u stalnom vremenu,
u stalnom vremenu,
Mesta koja volimo
ne možemo napustiti,
ne možemo napustiti,
Mesta koja volimo
zajedno, zajedno, zajedno,
zajedno, zajedno, zajedno,
Pa zar je ova soba
soba ili je zagrljaj,
soba ili je zagrljaj,
I šta je pod prozorom;
ulica ili godine?
ulica ili godine?
A prozor,
to je samo otisak prve kiše
to je samo otisak prve kiše
Koju smo razumeli
koja se stalno ponavlja,
koja se stalno ponavlja,
I ovaj zid ne međi sobu,
nego možda noć
nego možda noć
U kojoj sin se pokrenu
u krvi tvojoj zaspaloj,
u krvi tvojoj zaspaloj,
Sin kao leptir od plamena
u sobi tvojih ogledala,
u sobi tvojih ogledala,
Noć kad si bila
uplašena od svoje svetlosti,
uplašena od svoje svetlosti,
I ova vrata vode
u bilo koje popodne
u bilo koje popodne
Koje ih nadživljuje,
zauvek naseljeno
zauvek naseljeno
Običnim tvojim kretnjama,
kada si ulazila,
kada si ulazila,
Kao vatra u bakar,
u moje jedino pamćenje;
u moje jedino pamćenje;
Kad odeš,
prostor za tobom sklapa se kao voda,
prostor za tobom sklapa se kao voda,
Nemoj se osvrtati:
ničeg van tebe nema,
ničeg van tebe nema,
Prostor je samo vreme na drugi način vidljivo,
Mesta koja volimo ne možemo napustiti.
Ivan Lalić
Ivan Lalić
Someone like you (Adele / Dan Wilson) -
Oberstufenchor Cusanus Gymnasium
