Zašto je to tako, Jelena?"

"Ja ne volim ništa lako.
Moje su rane bile duboke, krvave i bolne, sporo su zacjeljivale, 

a svaki ožiljak je vidljiv za one koji znaju gledati. 

Snaga je uvijek bila lažna,
samo maska, štit od znatiželjnih.

 Ako pokažeš da si slab, ranjiv, svi bi da znaju uzroke tvoje slabosti,
 tvoja ranjiva mesta, mnogi bi čak precizno gađali baš u ta mjesta,
 to je prosto u prirodi ljudskoj. 

Zato sam vješto i začuđujuće uspješno skrivala svoje slabosti, 

a bilo ih je,
 itekako ih je bilo.
 I još ih ima…

Ali, kao što ja poštujem tuđa skrivena mjesta, 

tako ne dopuštam nikom, pazi, nikom, da traži put do mojih.

Zar drugi ne razmišljaju o tome da je naša privatnost nešto apsolutno sveto, 

neprikosnoveno,
da imamo pravo na nju,
da se u to dirati ne smije,

 a svi bi nešto da iščačkaju, 

iščeprkaju,

 pa to objese kao zastavu.

Zašto je to tako, Jelena?"

 Nure Bazdulj Hubijar