U kosi žita
rujni mak cvet'o.
Sunce mu ljubi prašnik pun žara.
Svud oko njega treperi leto
K'o žarki leptir
sa bezbroj šara.
Čovek i dečak
Što za njim kasa
zastadoše u zlatnom runu:
dečak baci strelicu klasa,
a čovek pogleda
rumenu krunu.
Nebo blista
k'o plavo oko
u kome srebrne ptice trepere
— Tata — kliknu dečačić zvonko.
— Gle, što je lep cvet!
Da ga uberem?
— Ne... reče čovek
i izvi vrat,
kao da prati lastin let:
— Kad je moj otac poš'o u rat,
beše mu na bluzi
baš takav cvet.
Dečak vide
dve krupne suze
i ne hte više ništa da pita.
Samo ga nežno za ruku uze
i pođe s njim kroz
jezerce žita.
U zlatnoj kosi
rujni mak cveta.
U krunici mu ruča pčela.
Bruji šarena košnica leta
S bogatim saćem
polja i sela.
Dobrica Erić
