Goran Tadić

Имам додир за сваки твој немир
и нежне речи против грубе тишине.
Имам све што немаш, а треба ти,
имаш све што немам, а треба ми.
Ништа ми не дај, моје задржи.
Не смеш дозволити да те заведе
ово што ми наивног завело.
Никуд не бих из твојих очију,
ту је најсветлије и најтоплије,
ал 'плашим се, изгубићу се,
нити ћу моћи,
нити ћу хтети да се нађем.
Имам све што је потребно да те имам,
ал 'не бих имао снаге да поднесем
да те једног дана немам.

Боље да те немам,
него да те имам, па да те немам,
ал 'ко мене пита шта је боље.
Боље би било да ме нема, 
али ја: има,
па кад ме већ има, узми ме у очи,
ту је најсветлије и најтоплије,
нек 'се у њима изгубим,

нико неће приметити да ме нема.