G a L i c i j A ~ Đorđe Balašević

U snu mi pleteš beli šal za maškare...

Sva se pobrka pređa kad te obgrlim s leđa... 
Kao violončelo...

I tek da znaš... 
Mesec u žici je... 
Zvone na večernje zvona Galicije...

I neka mi to ne uzme nebo za zlo...

Al ti si jedino čemu se molim...

Brinuću već ja... 
Nemoj ti brinuti... 
Ma, da sam 'teo već sam stoput mogo ginuti...

Dok otiče Visla... 
Natraške, van smisla... 
I kreću jata pokisla... 
Daleko...