ЗаКоНиК ЧоВјЕкА Од ДиМа ~ Алдо Палацески

Ви видите данас

 неку лијепу планину са стијенама које вам се чине недоступним, 

али ако људи почну да се баве њоме, 

да јој прилазе, да раде на њој, 

ускоро више нећете видјети ту планину 

 јер 

ће је читаву претворити у прах.

Ту има неко велико, лијепо, усправно дрво, које племенито држи своје законито царство,

 али они, 

те покретне суве гране, 

до коријења ће дотјерати само да га оглођу, 

дугим и подмуклим роварењем ће га оборити и нема шансе да им се сруши на главу! 

У правом моменту ће се повући.

Послушајте ме, не остајте овдје, вратите се вашој кући, немојте се уздати, ако вам се кревеље овуда, немојте се упецати, они некада уздижу човјека, 

упорно га гурају напријед, али зар вјерујете да овај напор, трпе узалудно?

Уздижу га само да би бескрајно уживали кад га пусте да падне с треском.

П.С.

Овај антироман, нема јасну структуру, 

прелама све законе фабуле . 

Игра се с мистиком , језиком, религијом, еротиком.

Ова књига је еротика ,

недостатак форме, експеримент, револуција - све то.

 Због наведеног  цитата о људима,

вриједило је узети ову књигу у руке ,

 а и ма их много  који вриједе.

Ово дјело  је први пут објављено 1911. године
 и иако га многи сматрају најљепшим италијанским романом 20. вијека,
 до сада није преведен ни у једној од земаља бивше Југославије. 
Сада јесте. 
Ја га имам и ово је моја препорука, истог. 

Шта Алдо каже о рату ? 

"Сада видим
 рат 

као једну огромну  сиву чорбу,

замућену  пиштањем, кркљањем, шиштањем, дрндањем,

 која је остала тамо...

Нејестива."