(...)
Cela
ova egzistencija
ova egzistencija
tiče se pitanja slobode,
od
najranijih dana
pojavljivaće se oni koji nas vole
pojavljivaće se oni koji nas vole
i
koji nas mrze,
kojima je zajedničko to što će pokušati
da nam ograniče slobodu
i
ubede nas
šta je za nas dobro,
šta je za nas dobro,
pametno, lepo, ispravno.
Ukidanje
te naše personalne slobode,
te naše personalne slobode,
tj.
identiteta vrši se preko straha -
identiteta vrši se preko straha -
od neimaštine,
odbačenosti, samoće, bolesti, smrti, strašnog suda
- bilo čega.
- bilo čega.
Metode
prisile i uterivanje u grupe
prisile i uterivanje u grupe
sa kojima treba da se identifikujemo
i
da se tako ukroti naša duša su različite
od kulture do kulture,
ali
metodologija je ista -
slomiti taj slobodan duh i radost deteta u nama,
kojem je zagušljivo u svakoj toj zatvorenoj
identifikacionoj
grupi.
(...)
Zašto
su propadale sve revolucije i kolektivni zanosi?
Zato
što je osvajanje slobode lični,
a ne grupni put.
a ne grupni put.
Čim jedno biće primorava drugo
da misli, radi, voli,
oseća isto
oseća isto
ono vrši svesno ili nesvesno represiju
ili
manipulaciju.
Najčešće
nas toliko umore da to sami sebi uradimo...
nas toliko umore da to sami sebi uradimo...
Većina
će pod teretom stvarnosti
će pod teretom stvarnosti
odabrati
u koji podnošljiv zatvor uverenja
o istini
će se zaključati.
Neki će
u tom zatvoru i uživati.
Pitanje
spiritualnog napretka
spiritualnog napretka
isključivo se meri slobodom koju osvajamo za sebe
i
koju poštujemo kod drugih...
koju poštujemo kod drugih...
Permanentne
svađe,
svađe,
sukobi, mržnje rezultat su isključivo činjenice da nismo svesni na koji način su uspeli da nas ubede
da limitiramo svoju personalnu slobodu
i
samim tim je ne dozvoljavamo ni drugima.
Pojaviće se
hiljadu i jedan razlog
zašto bi trebalo da svoju dušu stavimo u večni pritvor grupnih uverenja i ograničenja
i
samo jedan razlog
zbog čega ćemo težiti
zbog čega ćemo težiti
personalnoj slobodi -
naše srce koje se guši kao ptica
koju teraju da siđe sa neba, prestane da leti
i
počne da hoda trasiranim cestama i pritom poštuje sve saobraćajne znakove,
ograničenja i smernice
i
još je ubede da je za nju baš dobro da ne leti.
još je ubede da je za nju baš dobro da ne leti.
Pitanje je,
dakle,
da li će nam slomiti krila
ili
ćemo zaboraviti da ih imamo.
ili
ćemo zaboraviti da ih imamo.
P.S.
Isidora Bjelica u kolumni za
"Nezavisne":
Čemu sve ovo?
I
PITANJE:
Nema komentara:
Objavi komentar