♡ ڿڰۣڿڰۣڿڰۣ-----

Don ♥•*¨*•. t ♥•*¨*•.Speak

Dobrodošli na ove stranice
Neću Vam predstavljati sadržaj bloga.
Najbolje će biti da Vam se sam predstavi.
Prošetajte ovim stranicama i sami odlučite koliko ćete se zadržati .
Zadržite se onoliko , koliko Vam prija.

To je uvijek najbolja mjera.
ღϠ Lily ₡ღ

4. svibnja 2019.

ஐ Da li će nam slomiti krila ili ćemo zaboraviti da ih imamo ஐ ஐ Od Isidore Bjellice ஐ


(...)
Cela 
ova egzistencija 
tiče se pitanja slobode, 
od 
najranijih dana
 pojavljivaće se oni koji nas vole
 i 
koji nas mrze, 
kojima je zajedničko to što će pokušati
 da nam ograniče slobodu 
ubede nas 
šta je za nas dobro, 
pametno, lepo, ispravno.


Ukidanje
 te naše personalne slobode,
 tj. 
identiteta vrši se preko straha - 
od neimaštine, 
odbačenosti, samoće, bolesti, smrti, strašnog suda 
- bilo čega.



Metode 
prisile i uterivanje u grupe 
sa kojima treba da se identifikujemo 
da se tako ukroti naša duša su različite 
od kulture do kulture, 
ali 
metodologija je ista -
 slomiti taj slobodan duh i radost deteta u nama, 
kojem je zagušljivo u svakoj toj zatvorenoj 
identifikacionoj 
grupi.

(...)

 Zašto
 su propadale sve revolucije i kolektivni zanosi?

 Zato 
što je osvajanje slobode lični,
 a ne grupni put.
 Čim jedno biće primorava drugo 
da misli, radi, voli, 
oseća isto 
ono vrši svesno ili nesvesno represiju 
ili
 manipulaciju. 

Najčešće
 nas toliko umore da to sami sebi uradimo... 
Većina 
će pod teretom stvarnosti
 odabrati
u koji podnošljiv zatvor uverenja 
o istini
će se zaključati.

 Neki će
 u tom zatvoru i uživati.

 Pitanje 
spiritualnog napretka
 isključivo se meri slobodom koju osvajamo za sebe
 i 
koju poštujemo kod drugih... 
Permanentne
 svađe,
 sukobi, mržnje rezultat su isključivo činjenice da nismo svesni na koji način su uspeli da nas ubede 
da limitiramo svoju personalnu slobodu 
i
 samim tim je ne dozvoljavamo ni drugima.











Pojaviće se
 hiljadu i jedan razlog 
zašto bi trebalo da svoju dušu stavimo u večni pritvor grupnih uverenja i ograničenja 
samo jedan razlog
 zbog čega ćemo težiti
 personalnoj slobodi - 
naše srce koje se guši kao ptica 
koju teraju da siđe sa neba, prestane da leti
 i 
počne da hoda trasiranim cestama i pritom poštuje sve saobraćajne znakove, 
ograničenja i smernice
 i 
još je ubede da je za nju baš dobro da ne leti.


Pitanje je, 
dakle, 
da li će nam slomiti krila 
ili 
ćemo zaboraviti da ih imamo.

P.S.

Isidora Bjelica u kolumni za
 "Nezavisne": 
Čemu sve ovo?
PITANJE:


"da li će nam slomiti krila 
ili 
ćemo zaboraviti da ih imamo?"

Nema komentara: