( Doktorova majka,
koja je bdjela nad bolesnim Taruom, izazvaće sjećanja Tarua na njegovu majku...)
“ Ona iskri iz svega što čini ili govori ,
pa je on Taru, prepoznaje;
kako na koncu ta žena sve zna i spoznaje,
premda nikada ne mudruje i kako se tolikim ćutanjem i senkom može takmičiti s bilo kakvom svetlošću, pa bila to i kužna svetlost.
(...)
Voleo sam u njoj tu povučenost;
njoj sam hteo uvek da se vratim.
Ima osam godina kako je mrtva, a ne mogu reći da je umrla.
Povukla se malo više nego obično,
i to je sve,
a kad sam se okrenuo,
nisam je više našao”.
Nema komentara:
Objavi komentar