Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka
Аутор: Антон Павлович Чехов
Редитељ: Ђурђа Тешић
Улоге:
Љубиша Савановић: Прозоров, Андреј Сергејевич
Душко Мазалица: Кулигин, Фјодор Иљич
Слађана Зрнић: Наталија Ивановна
Бошко Ђурђевић: Ферапонт
Николина Фригановић: Маша
Борис Шавија: Вершињин, Александар Игњатијевич
Сандра Љубојевић: Ирина
Деан Батоз: Федотик, Алексеј Петрович
Александра Спасојевић: Олга
Гордана Милиновић: Анфиса
Жељко Стјепановић: Чебутикин, Иван Романович
Жељко Еркић: Сољони, Василиј Васиљевич
Бранко Јанковић: Тузенбах, Николај Лавович
Несрећа три сестре Ирине, Олге и Маше почиње у тренутку,када се њихов брат Андреј ожени простакушом и малограђанком, Наталијом Ивановном.
У образовану породицу, она доноси своје примитивна и малограђанска начела живота, утичући на све њих, погубно па чак и на Андреја који ће рећи:
"Наташа је страховито вулгарна и не знам што сам је волио?"
Трагика дотиче све ликове: неки незадовољни животом,неки нису у складним брачним заједницама, неки су прељубницу, неки несретно заљубљени,неки због старости одбачени када више не могу радити и служити,али сви до једног пате.
Сестре су хтјеле у Москву, из провинције у љепши свијет.Хтјеле су за себе бољи живот и боље могућности за каријере.
Тај им се сан није остварио.
На крају представе договарају се да треба живјети и радити:
"ХАЈДЕ,ДА ЖИВИМО!
НАШ ЖИВОТ ЈОШ НИЈЕ ЗАВРШЕН.
МИ ЋЕМО ЗНАТИ ЗАШТО ЖИВИМО И ПАТИМО.
ДА НАМ ЈЕ ЗНАТИ!?"
П.С.
Нешто као поука
Nema komentara:
Objavi komentar