♡ ڿڰۣڿڰۣڿڰۣ-----

Don ♥•*¨*•. t ♥•*¨*•.Speak

Dobrodošli na ove stranice
Neću Vam predstavljati sadržaj bloga.
Najbolje će biti da Vam se sam predstavi.
Prošetajte ovim stranicama i sami odlučite koliko ćete se zadržati .
Zadržite se onoliko , koliko Vam prija.

To je uvijek najbolja mjera.
ღϠ Lily ₡ღ

23. srpnja 2021.

Казуо Ишигуро - Не дај ми никад да одем



Проблем је у томе, како се мени чини, да вам је речено и није вам речено.

Речено вам је, али нитко од вас заправо не разумије, а усуђујем се рећи да су неки људи сасвим задовољни таквим стањем ствари,

Али , ја нисам. 

Ако желите водити нормалан живот, онда морате знати и разумјети. Нитко од вас неће отићи у Америку, нитко од вас неће постати филмска звијезда. И нитко од вас неће радити у супермаркетима, како сам неки дан чула да неко планира.

Ваши су животи унапријед зацртани.Постат ћете одрасли људи, али прије него остарите, чак прије него што зађете у средње године живота, почет ћете донирати своје виталне органе.

 Зато сте ви створени.


 Дуж цијеле ограде, особито на доњој жици, ухватило се и запело свакојако смеће. Помало је подсјећало на отпатке  што их море наплави на плажу: вјетар је засигурно нешто од тога носио километрима прије него што је на концу запело за стабло и за ограду.

У крошњама дрвећа такођер сам видјела пластичне комаде врећица или нечег сличног, како вијоре на вјетру. То је био једини пут, док сам ондје стајала и посматрала те необичне отпатке, да сам тек мало пустила машти на вољу, јер то је ипак био Норфолк, а прошла су тек два тједна откако сам га изгубила.

Размишљала сам о отпацима, о пластичним комадима у гранама, наплавинама необичних ствари ухваћених на огради, те сам напола затворила очи и замислила да је ово мјесто камо је стигло све оно што сам икад изгубила, још од дјетињства, а сад стојим испред свега тога, и будем ли довољно дуго чекала, на обзору с друге стране поља појавит ће се сићушна фигура, полако ће постајати све већа и већа док не будем видјела да је то Томи, а он ће махнути, можда чак зазвати моје име. 

Моје сањарење никад није пошло даље од тога; нисам то допустила; и премда су се сузе сливале низ моје образе, нисам јецала или изгубила контролу над собом.

 Само сам мало чекала, а потом се окренула према аутомобилу, како бих се одвезла онамо гдје сам у том тренутку требала бити.




 ПС
Кроз  "хејлшамску бајку" од почетка се провлачи мрачни  осјећај да нешто није у реду са тим мистериозним мјестом , али и са самим "ученицима" тог мјеста,који се разликују од осталих људи. Они имају другу сврху. Чини се да Хејлшам није интернат већ фарма. Ствари се компликују када Кети, Рут и Томи одлуче да упознају спољашни свијет ван Хејлшама.




Nema komentara: