Сјајиш до те мјере да ме то на прву заслијепило. Доиста сјајиш. Кад сам те први пут угледала, помислила сам да си од злата.
А сада видим да си попут глазуре. Изван сјајиш, али унутра нема ничега.
Осјећам истинско сажаљење према теби.
Нисам толико биједна да морам красти свјетло других људи како бих попунила празнину у себи.
Ти...
Ти имаш све, а и даље немаш ништа.
Nema komentara:
Objavi komentar