"Gde ćeš dobri Budo?"
"Krst, ženo, krst idem da pravim, znaš. Da ga ponesem. Sam. Mora neko, znaš."
I nestade čovek. Ko svi dobri ljudi, ostavi trag i ode.
Onih nekoliko sitnih plamenova palidrvaca kao da su osvetljavali put kojim sam se kretala. Ali nikako da stignem. Isto je sa ljudima kao i sa anđelima, mislila sam, čvrsto hodajući, dovoljno je malo svetla da korak postane lakši, a srce veselije.
Nema komentara:
Objavi komentar