Човек
по свом бићу и позиву није предмет спасења и блаженства, него ствар која пада и пропада.
Јер, ми рођену крв прполивамо и што је још горе судимо, и то стално, непотребно, бездушно и бесмислено,тврдим срцем и кратким разумом.
Зато, ако постоји рај намењен нама људима, он је празан и остаће довека празан, а то је као и да не постоји.
Ничега у нама нема што би могло оправдати постојање раја. И највише што се за нас могло учинити, то је да нам је дат сан о рају.
Nema komentara:
Objavi komentar