„ Није човек велик због своје титуле, висине или богатства, већ због онога што даје овом свету и људима испод себе, па макар то била јабука гладноме, загрљај тужноме, кап воде жедноме, лепа реч поклекломе,
е то се негде памти и рачуна и остаје иза нас, на славу или бруку, на понос или на срамоту, да светли попут сунца
или све прекрије тамом ...
јер седење са ђавалом се увек обије о главу,
колико год ти ђаволи лепи и насмијани били и наздрављали ти за столом и пили са тобом у очи те гледајући.“
Nema komentara:
Objavi komentar