.gif)
„Čovek gradi bez obzira šta će se desiti sa građevinom,
pa iako se sruši, on kreće iznova, i opet i opet,
sve u nekoj ludoj želji da stvara i gradi,
tražeći u tome svrhu i cilj.
Opravdanost postojanja i bitisanja,
razlog zbog kojeg je na ovom svetu,
bilo da zida manastire,
kolibe,
mostove,
porodicu ili život.“
1 komentar:
ФАСЦИНИРАНА САМ МАГИЈОМ ПИСАНЕ РИЈЕЧИ БРАНИСЛАВА ЈАНКОВИЋА. БИСЕР САКРИВЕН У ШКОЉЦИ.
Зидање амбиса, Браниславa Јанковићa је изванредно извезена прича са лирским набојем. То је роман о бурним временима, малим људима, јаким женама, владарима, оцеубицама и слепим свецима ... и о великој љубави.
Цијела прича и сва три јунака повезани су градњом манастара Дечани, а по жаљи краља Стефана Уроша III Немањића, године 1327., коме је божјим чудом враћен вид те зато гради задужбину Дечани.
Ово је прича о тројици јунака: фрањевцу Вити Которанину главном неимару манастира Дечана; младом клесару Срђи из Хиландара за чије је име везан тајанствени потпис који вјековима стоји скривен високо на капитолу једног стуба „Срђ грешни“, кријући у себи гријех непознатог неимара; и паганин бунарџији Видоје. Ово је прича о том гријеху. Тројица јунака крећу на страшног непријатеља да побиједе или да нестану. На том походу помоћи им један чудни, слијепи просјак и једна пјесма, а прије свега завијет њиховог пријатељства. Три јунака, три вјере, римокатолик - Вито, православац- Срђ и паганин- Видоје и увјерење писца да различите вјере могу живјети једна уз другу у јаким пријатељским везама – луч која свијетли као поука, као нада и издиже се у само небо као звијезда водиља.
Књига која се памти
Лили
Objavi komentar