ஐ

 

AKO SE JEDNOM BACIM U OVAJ BUNAR,

 NEĆU TO VJERUJ MI,UČINITI DA BIH SE UBIO,

 VEĆ DA BIH SE 

STRELOVITO DOČEPAO ZVIJEZDA

Bulka - Mirjana Stupar

 Jutros mi se vedro
nasmešila bulka,
crvena i živa
kraj prašnjavog puta.
U žurbi sam bila
i pomalo ljuta
što moram da idem
duž tog istog puta,
što u ovom veku
trotoara nema,
što plaši me kuče
dok pod krošnjom drema
i niz drugih stvari
što mi kvare sreću,
što od jutra gunđam
kako više neću
istim putem proći
i nadam se da će
uskoro bus doći
da koračam dalje
više neću moći.
A onda ta bulka
vesela i smela
izmami mi osmeh
kraj asfalta vrela.
Njoj ne smeta
buka automobila,
lepotu joj ne kvari
kraj puta prašina.
Sunčevi si zraci
izvor njene sreće,
u ples s povetarcem
uvek rado kreće.
Travica zelena
njoj je pelerina,
oko glave lete joj
dva leptira fina
snežno belih krila.
Namiguje oblaku
od kog kišu prima.
Pa iako nikad
nije u buketu
i retko je prisutna
na važnom banketu,
jedinstvena ona je
na celome svetu.
I ovoga jutra
ta crvena bulka
probudi me smesta.
Istoga trenutka
mrzovolja nesta.
Ne smeta mi više
prašina kraj puta.
Na kuče što drema
više nisam ljuta,
a ni straha nema.
Dok se hoda, setih se,
može da se sneva,
da se bude srećan
što se jutrom budi
i za svaku radost
što novi dan nudi.

Kraj marta nam je donio mnogo kiše. Hoće li nas utopiti ? Ostaje da se vidi. Šta li će nam donijeti april? Vidjećemo...

Simply Three - Rain (Original Song)

Bulke pored pruge ~ Zoran M. Jovanović

 

Bulke pored  pruge 

su roman za djecu koji dotiče  i temu rata.

On je osuda rata, ljudske patnje i stradanja, a naročito osuda stradanja djece koja ne razumiju ni šta je rat, dok ih ne dodirne. 

Očevi im odlaze, majke su same i uplašene, a djeca prestravljena. 

Bulke su urlik protiv rata i stradanja djece

sa puno lirskih i poetskih epizoda 

čiji su akteri djeca.

 

 I KADA SE VOZ PONOVO RAZMAHAO SVOJIM TOČKOVIMA, MALI CRVENI CVJETOVI TRČALI SU ZA NJIM UZ PRUGU, DOK JE PROLAZIO KRAJ MALIH STANICA, VOZ IH NIKADA NIJE MOGAO PRESTIĆI. 

ALI TADA, KADA SE PRED NAMA POJAVIO GRAD, ONI SU POČELI DA POSUSTAJU. BILO IH JE SVE MANJE I MANJE. TADA SAM POSLEDNJI PUT MAHNUO RUKOM SVIMA.

"ZBOGOM! ZBOGOM MALE STANICE", rekao sam. 

STANICA U GRADU IMALA JE DUGAČKE  I OD DIMA CRNE PERONE. SVUDA JE OKOLO BILA POPLOČANA BETONSKIM PLOČICAMA. 

NA TIM PERONIMA NIKAD PORED PRUGE NISU MOGLE DA IZRASTU BULKE.

 

 

Bulke pored pruge

 Zoran M. Jovanović

Bulke pored pruge ♥ღ Zoran M. Jovanović

"Kaži jednu riječ na slovo M", rekao mi je učitelj.

"M ... Marija", rekao sam.

"Dobro. A sad ti Marija", dodao je učitelj.

"M ... muž i žena", rekla je ona.

"To su dvije riječi, Marija ", rekao je učitelj.

Đaci su se smijali: "To su dvije riječi.To su dvije riječi".

       Kući sam se vraćao sam. 

Marija je otišla prije mene. Pokušao sam da idem po šinama. Nisam mogao.

 Padao sam poslije svakog drugog koraka. 

Kada smo išli zajedno, mogli smo zato jer smo se držali za ruke. 

Sigurno ni Marija nje mogla da ide sama po šinama.

 

Jednog dana popeću se na voz i otići ću do kraja. Vidjeću kako on izgleda.

Ipak, više bih volio da kraj ne postoji

i da se neprestano putuje.

I da svaki voz zastaje

na malim željezničkim stanicama.

...

Koliko bi bulki moglo da se nabere idući prugom.

Tada se vozovi koji jednom prođu

nikada više ne bi vraćali.

Ipak, željeznička pruga mora da ima kraj.

 

 

Bulke pored pruge

 Zoran M. Jovanović

Bulke pored pruge ~ Zoran M. Jovanović

 KUDA TO PUTUJU,  MISLIO  SAM, KUDA TO ODLAZE OVI  BIJELI PERJASTI OBLACI, KOJI UVIJEK U SEBI KRIJU PO NEKI LIK?

DA LI ZA NJIH POSTOJE STANICE NA KOJIMA ZASTAJU, ILI SE STALNO KREĆU, UVIJEK SPREMNI DA SE PRETVORE U NEKI DRUGI LIK, DA OD SEBE STVORE NEKU DRUGU SLIKU KOJA ĆE POTRAJATI SAMO NA TRENUTAK?

 

"GAĐAJTE ZELENOG, SVI NA ZELENOG!", 

VIKAO BI ONAJ KOJI JE BIO NAJBLIŽI ZELENOM KLIKERU.

I mi smo gađali. A neko je morao da pogodi. I tada su se uloge mijenjale. Na njega je bio red da igra zelenim klikerom. Tako se igra uvijek vrtjela u krug. Klikeri su se presijavali na suncu koje je zalazilo. Izgledao je kao da je u svakom klikeru, unutra u staklu,zatvoreno po jedno malo sunce. Kada bi sunce zašlo, klikeri su ostajali prazni. 

Ali, dan traje i poslije sunčevog zalaska, pa su se klikeri i dalje kotrljali. 

Bulke pored pruge 

Zoran M. Jovanović

Sunce je, sunce je brod koji izroni i kada potone ♥ღϠ₡ღ♥ V. Milošević

Dokolice - Dušan Radović

Odrasli su religiozni a deca ateisti. 

Dečiji ateizam ima mnogo čari za sve one koji nemaju snage i razloga da budu fanatici ili dogmatičari.
Deca žive slobodno, bez boga, bez svrhe i cilja, slično kao i starci.
Dakle pre i posle saznanja, može se živeti spokojno, bez nade. 

U tom slučaju naglo poraste vrednost svakog trenutka, 

svakog susreta i doživljaja. 

Kad nema velikih stvari, onda su sve stvari velike.
Pošto ništa nismo saznali ni dokučili, vratimo se na početak 

– čudjenju i igri.
Tako sam razumeo naknadnu konverzaciju sa decom

 – Kerola, Dikensa, Tvena, Čapeka, Mašaka i našeg Zmaja.
Voleo bih kad bi to bilo objašnjenje i za moj rad.

 

Čarls Bukovski ♥ღϠ₡ღ♥  Ne zaljubljuj se u ženu koja čita

 

Ne zaljubljuj se u ženu koja čita,
ženu koja osjeća preko mjere,
u ženu koja piše…

Ne zaljubljuj se u obrazovanu ženu, čarobnicu,
ona koja je u iluzijama, luckastu.
Ne zaljubljuj se u ženu koja umije da misli
svojom glavom,
onu koja zna ko je i dokle može,
ženu koja vjeruje u sebe…

Ne zaljubljuj se u onu koja voli poeziju (te su
najopasnije),
ili onu koja je u stanju da pola sahata gleda neku
sliku,
ili u onu koja ne može živjeti bez…

Ne zaljubljuj se u ženu koja je intenzivna,
sjajna, buntovna.
Ne zaljubljuj se u takvu ženu,
jer ako se zaljubiš,
bila ona s tobom ili ne,
voljela te ili ne,
nikad nećeš moći natrag.
Nikad.

Iz pera grčkog reditelja Teodorusa Terzopulosa, a povodom sutrašnjeg Svjetskog dana pozorišta ♥ღϠ₡ღ♥ 

Svjetski dan pozorišta obilježava se 27. marta od 1962. godine, dok tradicionalnu poruku na poziv Međunarodnog teatarskog instituta - MTI upućuju pozorišne ličnosti visoke svjetske reputacije, afirmišući ulogu i značaj teatarskog stvaralaštva.

 Ove godine, čast da napiše ovu poruku pripala je grčkom reditelju Teodorusu Terzopulosu.

 

 

Njegovа porukа  glasi:

Može li pozorište da odgovori na poziv upomoć koje naše doba šalje u svijetu osiromašenih građana, zaključanih u ćelijama virtuelne stvarnosti, ukopanih u privatnost koja ih guši?

 U svijetu robotizovanih života unutar totalitarnog sistema kontrole i represije koji obuhvata svaki aspekt naše stvarnosti?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da li je pozorištu stalo do ekološkog uništenja, globalnog zagrijavanja, masovnog gubitka biodiverziteta, zagađenja okeana, topljenja glečera, šumskih požara i ekstremnih vremenskih nepogoda? 

Može li pozorište da postane aktivan dio ekosistema? Pozorište već godinama svjedoči uticaju čovjeka na planetu, ali ne nalazi način da se suoči sa ovim problemom.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Da li je pozorište zabrinuto zbog stanja svijesti koju oblikuje XXI vijek u kom se ljudima manipuliše zbog političkih i ekonomskih interesa, uz pomoć medija i kompanija koje oblikuju mišljenje?

Društvene mreže, koliko god da olakšavaju komunikaciju, postale su alibi za interakciju, jer omogućavaju sigurnu udaljenost od Drugog. Sveprisutan osjećaj straha od Drugog, drugačijeg, stranog, dominira našim mislima i djelima.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Može li pozorište da postane radionica u kojoj nastaje suživot različitog, bez ignorisanja traume koja krvari?

Ova trauma nas poziva da rekonstruišemo Mit.

 A riječima Hajnera Milera: 

"Mit je gomila, mašina kojoj uvijek može da uključi nove i drugačije mašine.

 On prenosi energiju sve dok rastuća brzina ne rasprši kulturno polje." 

A ja bih dodao i polje varvarstva.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Mogu li reflektori pozorišta da osvijetle društvenu traumu, umjesto što obmanjujuće osvjetljavaju samo sebe?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Potrebni su nam novi narativni putevi, usmjereni ka njegovanju sjećanja i oblikovanju nove moralne i političke odgovornosti, kako bismo izašli iz višestruke diktature savremenog srednjeg vijeka.

 

Osjećam, poludjeću proljeća ovoga zbog neke daleke ljepote.

 Desanka Maksimović

Mi Nismo Sami

Ponovljam pitanje sada

OtIsAk RiJeČi Na BlOgU, Da li Se UtiSnuO ili OtiSnuO ?

 ♥ღϠ Lily ₡ღ♥ 

Proljeće je otpočelo s kišom i više liči na jesen

Meteorolozi najavljuju velike kiše i moguće izlive bosanskohercegovačkih rijeka.



Nadam se, da se neće ponoviti 2014.godina,kada su se iz korita izlile rijeke Bosna, Drina, Sana, Sava, Vrbas i napravile velike poplave. 

Licem u lice ( iz ugla pisca )

I tako živ našao sam se ove, 1974. godine, aprila mjeseca, licem u lice sa svojom rodnom kućom u Bosanskom Petrovcu.

...

Licem u lice!

Njeno lice - to je sad jedno bezličje! Ili možda bolje: to je lice samog bezličja!

Iz svega struji i nijemo govori: ovo je nekad bila kuća! Tvoja kuća, dodajem nijemo ja.

Ruševina - šta da ti sad opisujem! Zidine nasute stvrdnutom smjesom opalog maltera, palih greda, palog svega, sa praznim dupljama prozora, prostor koji zgodno dođe nuždama prolaznika.

Pa i sama priroda kao da se nećka da se tu pojavi u vidu bar zova i kopriva. Ne znam(niti me to imalo zanima) čije je to sad zemljište. Možda je i ničije.

Titra oko svega toga, kao jutarnja izmaglica, moje djetinjstvo, od kojeg sam ti u ovoj knjizi "Gromovo đule"  ponešto napola usta ispričao.

Gledam prozor sobe u kojoj sam se rodio, da je to ta soba,  to znam sigurno, to mi je ne jedanput kazivala mati. Prozor gleda iz prazne duplje u prazno. Kao da gleda za mnom u svijet u koji sam otišao.

Pa potom, u tuzi ili istoj takvoj praznini u duši, spuštam oči preda se: niče sad u meni, i širi se rastući svud oko mene, nešto daleko, plavo i svileno.

 I zagledan u to pognut odlazim. Pa me onda nešto opet uspravlja. 

Skender Kulenović napisao 1974,
a umro je 1978.

 

 

 

 

Nije čudo, što ulazi u red savremenih pisaca u oblasti dječije književnosti. Riješio se tradicionalizma i faktografskog prikaza života te crno-bijelog slikanja koje je vladalo poslije završetka Drugog svjetskog rata  kao i angažovane književnosti. On uvodi elemente drame - psihološke elemenate u svoje lirske prikaze. Volim njegovu "Cestu", "Najljepše i najglavnije" kao i ovaj tekst iz njegove autobiografije koji se nalazi u knjizi  Gromovo đule.

⚓

 Ovo sidro drži  ovaj brod na mjestu :

 

Bosnia & Herzegovina

65

Serbia

21

Singapore

16

Israel

13

Hong Kong

10

United States

8

Mexico

6

Croatia

4

Austria

1

Switzerland

1

France

1

Montenegro

1

Other

33

 Hvala vam  ஐ~~~~

 

POČECI SVIJETA I ČOVJEČANSTVA

I reče Bog: »Neka bude svjetlost!«

 

 I bi svjetlost.  

 I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame.  

 Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć.

 Tako bude večer, pa jutro – dan prvi.

Kabare - Putuj Evropo (cela predstava)

 

Kabare "Putuj Evropo" nastao je 1999. godine pukom slučajnošću. 

Trojica glumaca (Nebojša Ljubišić, Nenad Ćirić, Goran Sultanović) u pokušaju da ostanu normalni, u danima dok su "pokloni milosrdnog anđela" padali na Beograd i Srbiju, prave neke večeri u prostoru "Moderne garaže", pre svega zbog sebe i za uži krug prijatelja. 

Te priče su se dopale beograđanima i tako je to krenulo. 

Ovo je video zapis poslednjeg koncerta originalne postavke kabarea, 250-i svečani koncert u Ateljeu 212. 

Ne postoje dva ista koncerta, dve iste priče.

 Kabare još uvek traje u drugačijoj postavci, ali to više nikad neće biti ista priča i ta energija. 

Autor: Goran Sultanović 

Specijalni gosti: Matija Bećković, Mira Banjac, Petar Božović

 

StarcI MogU ZapočinjatI RatovE , Ali Će DjecA PisatI IstorijU ღ Rej Merit

 Old Men May Start Wars But Children Will Write History ღ Ray Merritt

A рекли су ми - Ч. Буковски

 

 

 

А рекли су ми –
немој!

Немој ни да је упознаш,
јер она је једна од оних
које кад пустиш у срце,
не можеш из њега
никад више да је избациш.

А ја,
као и увек,
желео сам да се коцкам –
рекох:
да само пробам,
шта ме кошта...


Коштало ме безброј непроспаваних ноћи,
безброј тмурних дана,
безброј дугих чекања…


И без обзира на све што ме је коштало,
да се опет родим,
бирао бих исто...

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

Жасмин је много волела математику, њен недостатак двосмислености, њену смирујућу тачност.

Никоме не би пало на памет да 2 постави било где, 

осим 1 и 3. 

Бројеви су знали како да остану на свом мјесту.

Поштовали су правила.

 То је било добро. 

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

Ухватила се за то  

"ја ти верујем"  

као што се бродоломник држи за пружену руку, 

ослонила се на те три речи да се попне уз глатке зидове бунара 

у које беше упала.

 

 

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

Дјевојке учимо да подмећу једна другој ногу.

То почиње од колевке, са бајкама: Пепељугу су мучиле полусетре, Снежану је отровала маћеха

... 

Све што видимо су љуборне жене које се надмећу. 

Не која ће бити највеликодушнија или најинтелигентнија, не, од давнина смо пуштене у бесомучну трку која ће бити најлепша, она која ће се најбоље уклопити у калуп женског идеала који у главама малих девојчица представља принцеза из бајке, 

добиће коначну награду...

Право да се уда за шарматног принца, да му рађа децу, да чисти кућу и кува и пере му чарапе бесплатно.

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 Заклетва "рашчараних":

Обећавамо да ћемо остати пријатељице  у животу, у смрти, у добру, у злу, увек ћемо остати уједињене, без обзира  на ситуацију и увек ћемо подржавати једна другу.

Ми смо "рашчаране". 

Текст су потписале Морган, Анжелик и Жасмин.

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

ПОБЕДА НОКАУТОМ У ДЕСЕТИНКИ СЕКУНДЕ.

ОСЕЋАЛА  САМ

 КАО ДА МЕ ЈЕ ГАЂАЛА  БАЦАЧЕМ ПЛАМЕНА

 СА 

ЉУБАЗНИМ ОСМЕХОМ.

 

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

ПЛАКАЊЕ ЈЕ ЗА СЛАБЕ.

ОСИМ У ВОДИ. 

ЗАТО ШТО СЕ У ВОДИ ТО НЕ ВИДИ.

 

 

Мари Вареј - Лето кад је нестала Сара Лерој

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

НИКАД НЕ ЗНАШ КОЛИКО СИ ЈАК, СВЕ ДОК БИТИ ЈАК НЕ ПОСТАНЕ  

ТВОЈ ЈЕДИНИ ИЗБОР

 

Боб Марли

 

ОНАЈ КО ТИ ВИШЕ НИЈЕ ПРИЈАТЕЉ НИКАДА ТО НИЈЕ НИ БИО.

 

Аристотел

ஐ~~~

Rekoše: 

 "Stiglo nam je proljeće".

 

 

  "Krasno", odgovorih.

Перл Бак ஐ~~~~~~

 

Обично људско срце по природи је добро, осјетљиво и њежно, 

жели признање и потврду, чезне за срећом и животом. 

Не жели да га убију, а ни само не жели да убија.

Павиљон жена ~ Перл Бак

Али откуд је жена могла знати  да је воће забрањено?, питала је госпа Ву.
То јој је дошапнуо један зао дух, у обличју змије, 

рекао је Андре.
Зашто баш њој, а не човјеку?, гласило је њено питање.
Зато што је знао да су јој дух и срце управљени 

на продужење живота, а не на човјека.
Дух и срце човјека били су управљени на њега самог.
Одајући се сну да су врт и жена његов посјед, он је био срећан.
Зашто би још падао у искушење? Имао је све.
Али се жена увијек могла довести у искушење помишљу на бољи врт, на шири простор, на повећање њиховог посједа,

зато што је знала да ће из њеног тијела 

понићи многа друга бића, те је сновала и ковала завјере у свом срцу.
Жена није мислила на себе, него на оне које ће створити.

310 953

 It's enough that you're here. Thank you very much:

 Bosnia & Herzegovina 

 Singapore

 Hong Kong

 Mexico

 Serbia

 Switzerland 

Croatia

 United States 

Other

 

Lily ₡ღ

DJECA SU VOJSKA NAJJAČA

Po nebu sunce korača,
Po zemlji četa sijača,
U pjesmi trista pjevača –
Djeca su vojska najjača!

Slabiji jačeg nadjača,
Srce što vrača dovrača,
Mašta je bašta snivača –
Djeca su vojska najjača!

Da bude kruha, kolača,
Da svako dijete ojača,
Da nema suza ni plača –
Djeca su vojska najjača!

Knjiga u ruci čitača,
Snovi pod krilom letača,
U pjesmi trista pjevača –
Djeca su vojska najjača!

Zrno po zrno pogača,
Kamen po kamen palača,
Sunce – domaća zadaća –
Djeca su vojska najjača!

Knjiga u ruci čitača ღ

 

Snovi pod krilom letača ღ   

Slabiji jačeg nadjača ღ Srce što vrača dovrača! Mašta je bašta snivača ღ Djeca su vojska najjača!

 

ღ

 DA NOSIM U SEBI ŽIVOT SUNCA, SNAGU RIJEKA, 

MLADOST VJEČNO ZELENIH ŠUMA,

SVE BIH POKLONILA MAJKAMA.

DA BUDU ZDRAVE, 

NASMIJANE, SREĆNE, VJEČITE KAO NEBO, 

KAO ZVIJEZDE. 

DA 

NIKADA  NI JEDNO DIJETE  NE OSTANE

 BEZ 

NJIHOVOG ZAGRLJAJA.

 

Sabirak + sabirak + sabirak + sabirak + sabirak ... = ČaRoLiJa oD KoLaŽa ღ

 

StaY StronG AnD PositivE ღ

Pozitivni ljudi su zahvalni  ljudi.

 Ne fokusiraju se na rupe u svojim životima.
Fokusiraju se na izvor zlata koji ih čeka svaki dan, 

s novim mirisima, prizorima, osjećajima i iskustvima.
Život vide kao škrinju s blagom punu čuda.

Otprilike misle:

Sutra je novi i bolji dan

 

SOS - Save Our Souls

JednA DušA U NašA TijelA DvA ZaspalA ღ