Павиљон жена ~ Перл Бак

Али откуд је жена могла знати  да је воће забрањено?, питала је госпа Ву.
То јој је дошапнуо један зао дух, у обличју змије, 

рекао је Андре.
Зашто баш њој, а не човјеку?, гласило је њено питање.
Зато што је знао да су јој дух и срце управљени 

на продужење живота, а не на човјека.
Дух и срце човјека били су управљени на њега самог.
Одајући се сну да су врт и жена његов посјед, он је био срећан.
Зашто би још падао у искушење? Имао је све.
Али се жена увијек могла довести у искушење помишљу на бољи врт, на шири простор, на повећање њиховог посједа,

зато што је знала да ће из њеног тијела 

понићи многа друга бића, те је сновала и ковала завјере у свом срцу.
Жена није мислила на себе, него на оне које ће створити.