Priče o noći - Peter Heg

Baš u tom trenutku počeli su da shvataju da možda nisu bili beskućnici u prostoru, već u vremenu.

Da su možda pripadali nekom drugom veku, a ne onom u kojem su se rodili.

Otada su zajedno išli na krajnjoj periferiji društva, tako daleko  da su sada dospeli na mesto gde prestaje život, a počinje nešto drugo.

Ali, čak je i tu bilo jano da su  nekada  bili u središtu tog kruga, obojica su preko neuhranjenosti nosila neku zajedničku, ogoljenu vrednost, tako da niko nije mogao da posumnja da ugarci osvetljavaju dva poremečena genija.

 P.S.

Priča  Jakoba i Rumija

"Ali, šta je s onim mestom na kome ćemo biti sutra ?", nije popuštao Jakob.

"Sutra ću se tome smejati", reče Rumi.

"Ali, ti se nikad ne smeješ", usprotivi se Jakob.

"Smejem se u sebi. Od kad sam došao u Evropu, smejem se samu sebi ", odgovori muhamedanac,

"Vi Evropljani mogli biste da podigne kapiju na Gibraltaru na kojoj bi pisalo: Ovde može da uđe samo onaj ko je potpuno ozbiljan. Evropske zemlje su najozbiljnija mesta koja sam ikada video."

"Arapske pesme koje pevaš zvuče kao jedna jedina duga  tugovanka", reče Jakob.

"Mi muhamedanci", reče Rumi, "čeznemo za Rajem, shvatamo da ne možemo da ga dosegnemo i naglas plačemo. Zatim se smejemo.

Vi Evropljani čeznete kao i mi,  i plačete kao i mi. Ali, onda kukate pošto se nadate da biste možda, ipak, mogli da ganete svog Boga da ukine sav bol na svetu.