Хтели смо кућу са кровом од злата, с прагом од бреста, с прозорима од бора.
Ал' кућа ова ниједног нема прозора,кућа ова нема прага, кућа ова нема врата
У овој кући нема ни огњишта више,нема стола, ормана. Шкрипе празне столице.
Кућа ова има наличје, али нема лице.Ова је кућа пуна, ал' нико у њој не дише.
Кућа ова има наличје, али нема лице.Ова је кућа пуна, ал' нико у њој не дише.
1 komentar:
Često prolazim pored ove stare i velike bosanske kuće. Posmatram je u svim godišnjim dobima. Uvijek mi izgleda čarobno i nestvarno. Njenu zadnju stanovnicu sam upoznala kao prolaznica. Ta žena bi viknula za mnom: " Hej, curo! Imaš li cigaretu?" Zastala bih, izvadila cigarete i ponudila joj uvijek jednu za odmah, a drugu za poslije . Onda sam ostavila cigarete. Ona me i dalje zaustavljala istim pozivom , ali nisam joj mogla pomoći. Nje više nema. Kuća je propala i zarasla u bršljan. A ja mislim:" Sigurno je to bila nekad prelijepa kuća sa puno čeljadi." I onda slučajno naiđoh na pjesmu Kuća i stihovi me asociraše, baš na ovu kuću, koja mi uvijek privlači pažnju.
Objavi komentar