Otišao sam jer sam morao.
Jer su me zvale livade, poljski miševi, reke, brda i planine, zvale su me šume i sve životinje u njima, zvali su me glad i hladnoća,
zvala su me mnoga sunčanja i bezbrižni trenuci na nekim proplancima gdje ću ležati sit spokojan.
Nedostaje mi već,
ali kako odmičem sve mi manje nedostaje.
Nozdrve mi se pune slobodom,
burazer je tu, idemo.
Idemo nekuda.
Idemo da vidimo šta ima negde.
Ivan Tokin
