"Велика планина је својом сенком заклањала мало село. Због недостатка сунчеве светлости,
деца су расла рахитична.
Једног дана , сељани угледаше најстаријег у селу,
како је пошао изван села, са керамичком кашичицом у руци.
"Куда ћеш?", упиташе га.
Он одговори : "Идем у планину"-
"Зашто?"
"Да је померим".
"Чиме?"
"Овом кашичицом".
"Ти си луд. Никад нећеш успети!"
"Нисам луд: знам да нећу успети, али неко мора да почне".
П.С.
Ово дјело француског сценаристе, редитеља, глумца, писца, музичара спада у домен филозофије.
Говори о дубокимм болестима нашег друштва
и горе наведеној кинеској причи која га је покренула на акцију...на избављење...
