"Reči su,
prirodno, najjača droga ljudske vrste".
(Radjard Kipling,poslužiće autoru L.M, da nastavi svoj iskaz o riječima)
Reči
često pokreću naš život,
obasjavaju ga kao i velike ljubavi,
ili
nas slude,
pružaju nam ruku i pomažu nam da ustanemo
kako bi nas povele putem kojim moramo poći,
a sami nemamo za to hrabrosti.
Stolećimma nam pripovedaju svoje priče i omogućavaju nam da postanemo deo fantastičnih svetova,
utočišta u kojima možemo da se sklonimo
kad padne veče.
Pritom nije važno što ponekad naiđu na zidove,
što nisu uspele
da spasu
i nisu pomogle da se stvari promene,
što pomoću njih ne možemo izbeći padove.
Najvažnije je da nam svaki put pomognu da stanemo
na
noge.
P.S.
Ko mnogo čita, često se i razveseli.
Ko voli da piše, osjeti iskru u stomaku,kad god sjedne da to učini.
Strašna knjiga o jednom jako pametnom dječaku, Dominiku,kojeg članovi njegove porodice zovu Mimi.
To je knjiga o njegovom djetinjstvu i odrastanju. Kada je uzmeš u ruke, više ne možeš da je ispustiš,
Strast su mu knjige.
Radoznao je i zna svašta o svačemu.
Stvarima, ljudima, ljubavima, prijateljstvima pristupa ozbiljno. S tim nema šale.
Brine se o jednoj kornjači
Trankvili Trapađoz,koju će osloboditi
"kućnog pritvora",
smatrajući da je za nju najbolje da živi slobodna.
Lorenco Marone jedan je od najpopularnijih italijanskih pisaca današnjice.
Nešto kao Ivan Tokin.
Usput voz se kreće, ode i maj...
ći-hu,ći-hu,ći-hu, - hu...
