♥.♥.♥.♥

I odjednom sam shvatio: postoje reči bez usana.

I verovanje bez daha.

To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,

kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,

a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš i da se bojiš svetlosti.

A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.

Objašnjavanjem stvari, oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,

od onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolika čudesna

značenja svega što izgleda isto.

Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,

ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.