Tagore

Držim joj ruke i stežem je na svoje grudi.
Pokušavam da ispunim svoje naručje njenom ljupkošću,
da poljupcima opljačkam njen sladak osmeh,
da očima svojim ispijem njene tamne poglede.

Ali, avaj, gde je to sve?
Ko može lišiti nebo njegova plavetnila?
Pokušavam da shvatim lepotu,
ali mi ona izmiče i ostavlja mi na rukama samo telo.
Prevaren i umoran, vraćam se.

Kako može telo dotaći
 cvet 
koji sme da dodirne jedino duša?

https://www.youtube.com/watch?v=_lTjnS2X3iY