И молио сам очи
Да сузе не лију,
И молио сам прси
Да тако не бију.
И преклињо сам љубав
Та да ме не куша,
Ал љубав, очи, срце,
Нико ме не слуша.
А један цветић што га
Најлепши роди мај
Чуо је што сам крио,
Најтајниј′ уздисај.
Мирис се тога цвета
С уздахом замрси,
И цветак порумене,
Паде ми на прси.
Па сад ми цветак дражи
Од самих очију,
Па сад ми цветак ближи
Од самих прсију.
Па сад ме љубав гони
Да иштем опроштај-
Гле шта учини са мном
Малени цветак тај!
