Za svako tvoje ispisano : “dobro jutro” , moje ispisano :”hvala”.

Godinu dana, dvije, tri i više , neko mi nazdravi: 
“dobro jutro.”

Svako jutro i u isto vrijeme i ništa više.
 Pitam se : “ Da li je potrebno više”? Sve riječi pretočene u jednu sintagmu :
 “ dobro jutro.”

Ma ne , ne treba više.
 Ostalo će da uradi mašta i neki snažni unutrašnji osjećaj. 

Ne treba više ,to je preveć. 

Ne, ne treba , više!

A ja ću sav ovaj osjećaj da izlijem u :
 “ hvala ti.”

Hvala mnogo za svako ispisano dobro jutro. 
Hvala za istrajnost.
 Hvala za sve što smisli tvoja mašta , maštaru. 

I izvini , ako griješim.
 Izvini , ako moj unutrašnji osjećaj nije dobar.
 Izvini za moju maštu. 
Izvini za ovaj esej .
 Izvini što sam pomislila da je napisano “dobro jutro “ upućeno baš meni. 

“ Dobro jutro”,
 izvini , a ipak, hvala ti
 što postojiš